Otmice sa državnim pečatom | Politika | DW | 30.06.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Otmice sa državnim pečatom

U Egiptu nestaje sve više mladih ljudi. Nestaju sa ulice, univerziteta ili večera kod prijatelja. Jedna od njih je Esra al Tavel. Nakon duge potrage, Esru je porodica pronašla u zatvoru.

Esra je nestala pre četiri sedmice. Još 1. juna se dogovorila da sa dvojicom prijatelja izađe večeru. U Madi, predgrađu Kaira, sastala se 23-godišnjim Sohaibom Sadom i Amrom Mohamedom. Međutim, ovo troje studenata se nakon večere nisu vratili kući. „Prateći signal mobilnog telefona utvrđeno je da su bili u policijskoj stanici Madi“, kaže Esrin otac Mahfuz al Tavel. Dodaje da policija to negira. „Nakon toga je mobilni telefon isključen i nismo dobili nikakve informacije niti nalog za hapšenje“, kaže otac.

U Egiptu su za samo dva meseca „prisilno deportovane“ 163 osobe. Ovu informaciju je pre nekoliko sedmica objavila egipatska organizacija Freedom for the Brave (Sloboda za hrabre). Neki od nestalih se pojave u zatvorima u kojima se nalaze bez bilo kakve optužnice, a neki budu pronađeni mrtvi. Mnogima se i dalje gubi svaki trag. „Broj nestalih se u poslednjih nekoliko sedmica znatno povećao“, kaže Mohamed Abdel Salam, aktivista jedne egipatske nevladine organizacije. Dodaje da Ministarstvo unutrašnjih poslova i Vojska jednostavno negiraju otmice.

Bez političke aktivnosti

Esra al Tavel u Kairu studira sociologiju i slobodni je fotoreporter. Njeni prijatelji je opisuju kao razdraganu devojku, malo naivnu i uvek punu humora. Poznata je na socijalnim mrežama. Ima dosta prijatelja. Međutim, njena najbolja pratilja je mačka Vudi. „Esra ju je sa sobom vodila čak i na hodočašće u Meku“, kaže jedna prijateljica. Esra je u Kairu vodila sasvim normalan život. Zapravo skoro normalan, jer je do nedavno bila u invalidskim kolicima. Esra je u januaru prošle godine pogođena iz vatrenog oružja dok je fotografisala proteste povodom godišnjice revolucije iz 2011. godine. U međuvremenu hoda sa štakama. „Kakvu opasnost predstavlja mlada devojka koja je još invalid?“, pita očajno njena majka na Fejsbuku i dodaje: „Ona nije bila politički aktivista nego fotograf-amater.“

Organizacije za zaštitu ljudskih prava optužuju predsednika Abdela Fataha al Sisija za hapšenja i presude bez sudskog procesa. Nisu svi nestali pristalice Muslimanskog bratstva ili sekularnih protivnika vlade iz pokreta 6. april. Sara Vajtson iz Hjuman rajts voča kaže: „ Neki su aktivisti. Neki su bili blizu demonstranata, a neki se hladnokrvno odvode, kao što su Esra i njeni prijatelji. Nisu to pojedini korumpirani policajci. To je čitav sistem.“

Sedmice nesigurnosti i straha

Mahfuza al Tavela skoro da ubija tuga za Esrom, ali i za suprugom i još dvije kćerke. On radi u Saudijskoj Arabiji i ne sme se usuditi da ode u Egipat jer se boji da će biti uhapšen. „Kada bih bio uhapšen, onda za Esru ne bih mogao ništa više da uradim. Moja porodica bi bila sasvim sama“, kaže on. Čak 16 dana nakon što je Esra nestala, nezvanično je saznao da je viđena u Al Kanateru, zloglasnom zatvoru za žene u glavnom gradu Egipta.

Berlin Pressekonferenz Merkel al-Sisi ägyptischer Offizier

Predsednik Al Sisi u poseti Berlinu (3. jun 2015)

U noći između 17. i 18. juna su naoružani policajci upali u kuću porodice Al Tavel. „Odneli su Esrin i još četiri laptopa“, kaže Mahfuz al Tavel. U tom trenutku je došao i advokat porodice i od policije tražio nalog za pretres i potvrdu da su odneli uređaje. Policajci su mu se smejali i gurnuli ga u stranu držeći uperene puške. Narednog dana su mediji bliski vladi izvestili da su na Esrinom laptopu pronađene naznake da je ona „ stranim snagama“ poslala strateški važne informacije i fotografije. „To je smešno“, kaže Esrin otac.

Narednog dana je majka dobila dozvolu da poseti Esru u zatvoru. Bilo je to 18 dana nakon otmice i vremena kada njena porodica nije znala da li je Esra uopšte živa. Smele su da razgovaraju samo 15 minuta. „Bojim se za moju kćerku“, kaže tiho Mahfuz al Tavel i počinje da plače: „Bojim se da će je zlostavljati i da će je prisiliti da nešto prizna. Možda se to i dogodilo. Ja to ne znam.“

Prepušteni sebi

Mahfuz al Tavel se oseća kao i rodbina svih nestalih – nemoćno. Isto kao i aktivista Mohamed Abdel Salam se nada podršci Evrope. Međutim, Evropa ćuti. „Kada je reč o masovnom kršenju ljudskih prava u Egiptu vidimo razočaravajuća uzdržanost EU“, kaže Nikol Lambert iz Evropsko-mediteranske mreže za ljudska prava. Umesto toga Nemačka za Al Sisija prostire „crveni tepih“, a i Velika Britanija planira da uskoro ugosti egipatskog predsednika. „Ne znamo šta i kako dalje“, kaže Esrin otac, „za nas je to noćna mora.“