Osamdeset godina od invazije Nemačke na SSSR: počast milionima stradalih | Politika | DW | 18.06.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Komemoracija

Osamdeset godina od invazije Nemačke na SSSR: počast milionima stradalih

Povodom 80. godišnjice napada nacističke Nemačke na Sovjetski Savez, predsednik Nemačke Frank-Valter Štajmajer podseća na zaboravljenu patnju i smrt miliona sovjetskih ratnih zarobljenika i civila u istrebljivačkom ratu.

Predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer polaže venac na groblju sovjetskih ratnih zarobljenika stradalih u logoru Zandbosetl, 14.06.2021.

Predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer polaže venac na groblju sovjetskih ratnih zarobljenika stradalih u logoru Zandbosetl, 14.06.2021.

„Pre 80 godina, 22. juna 1941. godine, napadom Vermahta na Sovjetski Savez započeo je rat za istrebljenje. Sa 27 miliona mrtvih, uključujući 14 miliona civila, Sovjetski Savez je pretrpeo najviše žrtava u Drugom svetskom ratu“, piše na zvaničnom sajtu predsednika Nemačke, Franka Valtera Štajnmajera. 

Hitlerova „operacija Barbarosa“ započeta je sa 3,3 miliona vojnika. Ta ofanziva nije bila deo „normalnog“ rata kao što to istorija beleži, već „od početka rasističko-ideološka kampanja istrebljenja“, rekao je u Moskvi ove srede Volfgang Šnajderhan, general u penziji i svojevremeno najviši oficir Bundesvera.

Vermaht u ofanzivi Barbarosa - napada na Sovjetski Savez 22.juna 1941.

Vermaht u ofanzivi Barbarosa - napada na Sovjetski Savez 22.juna 1941.

Na sastanku nemačkih i ruskih istoričara i arhivara, Šnajderhan koji je predsednik Nemačkog saveza za brigu o ratnim grobljima takođe je rekao da je borba na Istočnom frontu bila mnogo brutalnija nego na drugim ratištima.

Centralna komemoracija 

Centralna nemačka komemoracija povodom ove godišnjice održava se u petak 18. juna u Nemačko-ruskom muzeju Berlin-Karlshorst gde je 8. maja 1945. potpisana kapitulacija Vermahta. 

Štajnmajer je prvi predsednik Nemačke koji će posetiti to mesto. On će u muzeju održati govor i otvoriti izložbu - „Dimenzije zločina. Sovjetski ratni zarobljenici u Drugom svetskom ratu“. 

Na komemoraciju su pozvani brojni gosti, među njima i ambasadori 15 država koje su bile u sastavu Sovjetskog Saveza.

Nemačko-ruski muzej Berlin-Karlshorst gde je 8. maja 1945. potpisana kapitulacija Vermahta

Nemačko-ruski muzej Berlin-Karlshorst gde je 8. maja 1945. potpisana kapitulacija Vermahta

Ukrajina i još 6 zemalja bojkotuju

Prema navodima muzeja Berlin-Karlshorst, sedam ambasadora odbilo je da dođe na komemoraciju, među njima predstavnici Litvanije, Letonije, Estonije i Ukrajine, dok su ambasadori Belorusije i Rusije potvrdili dolazak.

Ukrajinski ambasador Andrij Melnjik je na tri stranice pisma upućenog direktoru muzeja Jergu Moreu napisao da je komemoracija u Nemačko-ruskom muzeju u Berlinu za Ukrajinu „uvreda, za žaljenje i zbunjujuća“, jer se time „jednostavno ignoriše“ neizmerna ratna patnja drugih nacija, kao što su Ukrajina, Belorusija i baltičke države. 

„Krivica Nemaca za nacističke zločine i dalje se razmatra samo u smislu Rusije i Rusa. Na taj način se Sovjetski Savez poistovećuje sa Ruskom federacijom“. Meljnik je takođe napisao da Nemačka politika komemoracije mora hitno da se preispita.

Melnjik kao drugi razlog za odbijanja poziva navodi učešće ambasadora Rusije. „Sve dok Ruska Federacija nastavlja vojnu agresiju na Ukrajinu, na istoku i na Krimu i ubija moje sunarodnike, ja ne mogu ni da zamislim učešće na komemoraciji zajedno sa diplomatskim predstavnikom Kremlja“.

Oštar odgovor iz Berlina

Kabinet Franka-Valtera Štajnmajera izrazio je žaljenje, ali je takođe jasno naveo da je odbijanje poziva od strane Ukrajine „u suprotnosti“ sa namerom predsednika Nemačke da otvaranje izložbe „ima ujedinjavajući efekat bez obzira na sve razlike i sukobe.“ 

Spomen-obeležje u čast poginulim sovjetskim vojncima u Berlinu-Treptovu

Spomen-obeležje u čast poginulim sovjetskim vojncima u Berlinu-Treptovu

Melnjikova „opsežna“ i „paušalna“ kritika nemačke politike komemoracije čini „lošu uslugu“ legitimnim interesima Ukrajine i nemačko-ukrajinskim vezama, naveo je Štajnmajerov kabinet, pozivajući se na podršku EU Kijevu u pitanjima poput Krima.

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova takođe je reagovalo sa „zaprepašćenjem“ na oštre reči Melnjika. Portparolka Ministarstva Maria Adebar istakla je da su ukupno 17 organizacija - uključujući muzeje iz Ukrajine i Belorusije - članice udruženja i sponzori muzeja. Ispred zgrade se jedna pored druge vijore zastave Nemačke, Rusije, Belorusije i Ukrajine.

Da ne samo Poljska, Češka i Baltičke zemlje već i Ukrajina, Drugi svetski rat i njegove posledice danas vide veoma različito od Rusije, jasno je već neko vreme. Zbog toga je Štanjmajer nedavno upozorio:

„Ne smemo da instrumentalizujemo istoriju protiv drugih, protiv suseda“, upozorio je Štajnmajer.

Logor Stalag X B Zandbostel

Predsednik Nemačke je to rekao u ponedeljak, prilikom posete bivšem logoru Zandbostel gde je položio venac i odao poštu stradalim sovjetskim vojnicima, ratnim zarobljenicima.

„Ova poseta posvećena je jednoj grupi žrtava koja je u velikoj meri iščezla i iz nemačkog pamćenja“, rekao je Štajnmajer „i treba da podseti na zločinački napadački rat“.

Veliko groblje bivšeg nacističkog koncentracionog logora za ratne zarobljenike Stalag X B Zandbostel između Bremena i Hamburga, čine anonimna grobna polja i grobovi. Tu su uglavnom sahranjeni Crvenoarmejci. Ali tu je i jedan krst sa imenom, i spomen-ploča.

Frank-Valter Štajmajer i njegova supruga Elke Bidenbender dugo su se tu zadržali i slušali priču Gerda A. Majera, koji je pre 75 godina rođen u Nemačkoj, kao sin Nemice i Rusa Anatolija Mihajloviča Pokrovskog, pored čijeg groba su stajali.

s leva na desno: Elke Bidenbender, Frank-Valter Štajmajer i Gerd A.Majer

s leva na desno: Elke Bidenbender, Frank-Valter Štajmajer i Gerd A.Majer

Pokrovski je imao je 19 godina kada je Vermaht napao u Sovjetski Savez u junu 1941. Umesto da započne studije kao što je planirao, regrutovan je i nedugo zatim pao u zarobljeništvo. Tako je dospeo u logor Zandbostel.

Uprava logora rasporedila ga je u odred prinudnih radnika na jednom seoskom imanju. Anatolij i ćerka vlasnika gazdinstva imali su tajnu ljubavnu vezu. Ne znajući da će postati otac, mladi Rus je umro u logorskoj bolnici, februara 1945.

Njegov sin, Gerd A. Majer, dugo nije znao ništa o ocu i njegovom mučeništvu. Tek nakon godina istraživanja, uspeo je da razjasni svoj identitet. U međuvremenu je stupio u kontakt s očevom porodicim u Rusiji i, kako kaže, „tamo našao svoje korene“.

„Ne samo da sam se našao, nego sam i prihvaćen“, kaže i dodaje da je u znak sećanja na svog oca, imenu dodao „A.“, što znači Anatoljevič, sin Anatolija.

Poseban tretman za sovjetske vojnike

Od skoro šest miliona zarobljenih vojnika Crvene armije, više od tri miliona izgubilo je život u nemačkom zarobljeništvu, dve trećine njih još 1941. Mnogi su bili streljani. 

Preostale barake logora Zandbostel

Preostale barake logora Zandbostel

Sovjetskim ratnim zarobljenicima pod Hitlerom su bila uskraćena elementarna ljudska prava. Jer, nacisti su imali perfidnu hijerarhiju u logoru: najbolje su tretirani Amerikanci i Britanci, pri dnu su bili Poljaci, Italijani, a na samom kraju sovjetski zatvorenici.

I dok su neki zarobljenici, tretirani u skladu sa Ženevskom konvencijom, smeli da slikaju i sviraju džez, uprava logora drugima je zabranijivala skoro sve. Tako su Crvenoarmejci dobilijali „ruski hleb“, koji su pravili od lišća, piljevine i malo brašna.

U logoru Zandbostel koji je imao i poseban odvojen koncetracioni logor za civile, bilo je internirano ukupno više od 300.000 ratnih zarobljenika iz raznih zemalja i 55 nacija. Među njima je bilo i Jugoslovena, a oko 70.000 njih su bili vojnici Crvene armije. Od zlostavljanja, prinudnog rada, bolesti i gladi umrlo ih najmanje 4.700, a verovatno mnogo više.

Popodne 29. aprila 1945. godine, prvi britanski vojnici stigli su do logora i oslobodili oko 14 000 ratnih zarobljenika i 7000 logoraša. U prvih četrnaest dana nakon oslobođenja umrlo ih je 3000.

Prekid „stanja zaborava“

Štajnmajer je prilikom posete Zandbostelu odao počast i onima koji su, uprkos velikom otporu, počeli s komemoracijom tog dela istorije i omogućili postojanje tog spomen-obeležja nastalog 2013.

U razgovoru s direktorom spomen obeležja Andreasom Eresmanom, zaposlenima i ljudima koji su tu dobrovoljno angažuju, predsednik Nemačke je rekao da je pre toga o tim zločinima i žrtvama vladalo „stanje zaborava“.

Iskopavanjem u jednom rovu kod Oderbruha nađeno je ovo ordenje

Iskopavanjem u jednom rovu kod Oderbruha nađeno je ovo ordenje

Sovjetski ratni zarobljenici su trenutno tema koju intenzivno istražuju nemački i ruski naučnici. Saradnjom arhiva, razjašenja su imena, biografije i sudbina mnogih sovjetskih ratnih zarobljenika. Uprkos pandemiji korone, saradnja Rusa i Nemaca je nastavljena, pa su protekle godine Rusima prvi put dostavljeni dokumenti iz Saveznog arhiva Nemačke.

U knjizi Franka Šumana „Spomenici oslobođenja. Tragovi Crvene armije u Nemačkoj“, ruski ambasador u Berlinu Sergej Nečajev zahvaljuje se zbog prijema dokumenata, prvi put sveobuhvatno dokumentovanih Spomen obeležja sovjetskim borcima protiv fašizma u Nemačkoj. Prema rečima tog diplomate, u Nemačkoj postoji 40.000 grobova sovjetskih vojnika, muškaraca i žena, uglavnom iz Rusije, Ukrajine i Belorusije.

Orden Svetlani Aleksijevič 

Predsednik Štajnmajer je ove sedmice uručio Veliki nemački orden za zasluge beloruskoj književnici Svetlani Aleksijevitč.

Štajnmajer i Aleksijevič, 15.06.2021.

Štajnmajer i Aleksijevič, 15.06.2021.

Dobitnica Nobelove nagrade je naročito u svojim delima „Rat nema žensko lice“ i „Poslednji svedoci“ impresivno opisala zverstva Drugog svetskog rata i stradanja civilnog stanovništva, piše u obrazloženju.

Takođe je primio urednike izdanja „Progon i ubistvo evropskih Jevreja od strane nacional-socijalističke Nemačke 1933–1945“, delu od 16 tomova na kojem se radilo od 2005. Delo sadrži više od 5.000 dokumenata o Holokaustu, uključujući progon Jevreja na okupiranim sovjetskim teritorijama. Belorusija i Ukrajina pod nemačkom okupacijom bile su glavna poprišta Holokausta, navodi se na sajtu predsednika Nemačke.

Majka domovina - Šenholcer Hajde, Pankov, Berlin

Majka domovina - Šenholcer Hajde, Pankov, Berlin

U utorak 22. juna, na godišnjicu samog napada, predsednik Štajnmajer će kod spomen-obeležja „Majka domovina“ odati počast poginulim sovjetskim vojnicima i civilnim žrtvama nemačkog napada na Sovjetski Savez. 

Tu su posmrtni ostaci više 13.000 oficira i vojnika Crvene armije koji su poginuli u borbama za Berlin 1945. Spomen-obeležje takođe je posvećeno i žrtvama među sovjetskim ratnim zarobljenicima.

Spomen - obeležje palim Sovjetskim borcima - Šenholcer Hajde, Pankov, Berlin

Spomen - obeležje palim Sovjetskim borcima - Šenholcer Hajde, Pankov, Berlin

Spomenik u Šenholzer Hajde je jedan je od tri velika sovjetska spomenika u glavnom gradu Nemačke, zajedno sa spomenicima u Treptovu i Tirgartenu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu

DW.COM