Oružje za Ukrajinu? | Politika | DW | 11.02.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Oružje za Ukrajinu?

Zapad intenzivno raspravlja o mogućoj isporuci oružja ukrajinskoj vojsci. O čemu se zapravo radi u toj debati? I šta bi se postiglo tim isporukama?

Zašto se raspravlja o isporukama oružja Ukrajini?

Ukrajinska armija je u defanzivi. Od sporazuma u Minsku kojim je dogovoreno primirje, separatisti su osvojili na stotine kvadratnih kilometara teritorije. Između ostalog, osvojili su i aerodrom u Donjecku. U strateški važnom mestu Debaljcevo separatisti su okružili hiljade ukrajinskih vojnika. U tom gradiću se nalazi železnički čvor koji povezuje pobunjeničke centre Donjeck i Lugansk. Težak položaj ukrajinskih snaga doveo je do razmišljanja na Zapadu o jačanju ukrajinske armije.

Zašto je Ukrajinska armija slaba?

Jedan od razloga je struktura ove vojske. Štefan Majster, stručnjak za Ukrajinu Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP) ovako opisuje problem: „Armija je slaba institucija – kao i sve institucije u Ukrajini“. Vojska nema dovoljno finansijskih sredstavan i nije decenijama modernizovana. Vojnici imaju lošu obuku. Uz to postoji problem motivacije, jer vojnici osećaju inferiornost, a i loše su plaćeni. Ovi problem su posebno izraženi kod novih regruta koji su u vojsci na osnovu opšte mobilizacije.

Poroschenko übergibt Kriegsgeräte

Predsednik Ukrajine Petro Porošenko

Međutim, ni oficiri nisu dorasli zadacima, veruje Kiril Savin, direktor kijevske kancelarije Fondacije „Hajnrih Bel“. On konstatuje:„Nema dovoljno iskusnih oficira koji poznaju ovaj novi način ratovanja, koji bi mislili dinamično, umesto da planiraju statično kao u prošlom veku“. Posledica je „haos u menadžmentu“, komandni lanac funkcioniše samo uslovno.

Šta je sa naoružanjem?

Oprema i naoružanje su uglavnom zastareli, veliki deo potiče iz vremena Sovjetskog saveza koji se raspao 1991. „Uopšte ne postoji moderno oružje“, kaže Kiril Savin. Ukrajina trenutno ulaže mnogo novca u modernizaciju tenkova, za tako nešto dugo nije bilo sredstava. Raketni sistemi su delom iz sedamdesetih godina prošlog veka. Prema izveštajima sa fronta, 70 odsto protivoklopnog oružja je zakazalo. Komunikacija se obavlja mobilnim telefonima i starim uređajima koje separatisti lako prisluškuju.

Separatisti navodno raspolažu daleko modernijom vojnom opremom. Zapad je uveren da im Rusija pomaže. A Moskva je svoju armiju od 2008. sistematski modernizovala, kaže Štefan Majer i dodaje: „Ovde su se vojno sukobila dva potpuno različita sveta“. To mišljenje ne dele svi stručnjaci. Simon Vezeman sa stokholmskog Instituta za mirovna istraživanja (SIPRI) smatra da je ukrajinska vojska nadmoćna jer poseduje avijaciju, bolje je opremljena i raspolaže sa više teškog naoružanja. U arsenalu separatista nema „ničega što ne bi imala i ukrajinska strana“.

Merkel bei Obama 09.02.2015

Nemačka kancelarka i američki predsednik u Vašingtonu

Šta je potrebno Ukrajinskoj armiji?

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko zahteva od članica Severnoatlanskog vojnog saveza (NATO) „moderno naoružanje za zaštitu i odbranu od agresora“. Šta je pri tome tačno mislio nije poznato. Javno se za sada govori samo o opremi koja „nije smrtonosna“. Međutim, ta oprema se već zvanično isporučuje. Ukrajina je od Sjedinjenih američkih država dobila zaštitna odela, oklopna vozila, uređaje za noćno izviđanje kao i radare. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Pavel Klimkin naglašava da su Ukrajini potrebni visoko razvijeni produkti za „moderno ratovanje“. On je tom prilikom naveo uređaje za radio vezu koji se ne mogu prisluškivati, uređaje za ometanje protivničke komunikacije, izviđačke bespilotne letilice, radare za lokalizaciju neprijateljske artiljerije.

Prema izveštaju američkog trusta mozgova Atlantic Council koji se zalaže za isporuku oružja i vojne opreme Ukrajini potrebno je, osim navedenog, isporučiti i medicinsku opremu, kao i dodatna oklopna vozila. Osim toga, u izveštaju se američkoj Vladi preporučuje da isporuči „defanzivno oružje“, posebno lako protivoklopno oružje, pošto je prema navodima u ovom izveštaju Rusija u istočnu Ukrajinu poslala brojne tenkove i oklopna vozila. Štefan Majster smatra da su potrebe Ukrajinske armije daleko veće: „Skoro da fali sve u svim oblastima oružanih sistema“, kaže on.

Kämpfe in der Ostukraine Separatisten 4.2.2015

Tenk separatista u Uglegorsku snimljen 4. februara 2015.

Ko zagovara isporuku?

U Sjedinjenim američkim državama su u javnosti sve prisutniji oni koji zagovaraju isporuku oružja Kijevu. Uticajni senator Džon Mekejn najpoznatiji je među njima. Još nije jasno kako će Vlada odlučiti. Zamenik predsednika Džo Bajden izjasnio se protiv isporuke američkog oružja, dok je budući ministar odbrane Ešton Karter rekao da „veoma teži stavu“ da se Ukrajini isporuči oružje. Američki predsednik Obama je još uvek suzdržan, označavajući isporuku oružja kao „jednu opciju“. I u Evropi kurs nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je izričito protiv isporuke oružja ni izdaleka ne slede svi. Recimo, Litvanija i Poljska ne isključuju isporuke oružja.

Da li bi se posle isporuke oružja promenio odnos snaga?

Uprkos glasnim najavama Ukrajinskog predsednika Porošenka da će vojnim sredstvima vratiti Donbas, najveći broj analitičara smatra da Ukrajina ne može steći vojnu premoć. Čak je i ukrajinski ministar Klimkin rekao: „Ne možemo pobediti u ratu protiv Rusije, radi se o tome da ne pretrpimo poraz“. Čak i u izveštaju američkog trusta mozgova stoji da treba pojačati preventivno zastrašivanje u Ukrajini kako bi se „ za Rusiju povećali rizik i troškovi nove ofanzive“. Štefan Majer, stručnjak Nemačkog društva za spoljnu politiku, zaključuje: „U ovom ratu se ne može pobediti, rat se samo može produžiti“.