Orban kao test za konzervativce | Evropa | DW | 14.04.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Moja Evropa

Orban kao test za konzervativce

Pa reci, kako ti je sa Viktorom Orbanom? To ključno pitanje deli pristojne konzervativce od tupih desničarskih populista, smatra Krsto Lazarević.

Da li ste uočili velike sličnosti između Bavarske i Mađarske? Položaj u centralnoj Evropi, veličina, broj stanovnika. Izbori se, doduše, održavaju ali se od početka zna ko će pobediti. Politika i privreda su, da se lepo izrazimo, međusobno veoma usko povezani.

Pored toliko sličnosti, nije ni čudo što vladajuće stranke, CSU i Fides, neguju najbolje odnose i što u predizbornoj kampanji posežu za istim temama. Zatvaranje granica za izbeglice i isticanje sopstvenog nacionalnog identiteta, preko leđa manjina. Predsednik poslaničkog kluba CSU u Bundestagu, Aleksander Dobrint, nije propustio priliku da čestita Viktoru Orbanu posle pobede na izborima na njegovom „građansko-konzervativnom programu".

Taj program se poslednjih godina sastojao u tome da se novac EU preusmeri u džepove Orbanovih prijatelja, u razgradnji demokratije, huškanju protiv EU i manjina i sahranjivanju medijskih sloboda. Ako je to „konzervativno-građanski", ostaje nada da bavarska provincijska partija u Nemačkoj neće imati preveliki uticaj.

Kobna alijansa

Naravno da njegovi obožavaoci u CSU-u znaju da Orban nije demokrata bez mana – ali to im ne smeta. Jer Orban je miljenik CDU-a i desničarskog krila te stranke iz sasvim drugog razloga. Hvaliti njegovu restriktivnu- i sa stanovišta ljudskih prava problematičnu politiku ograđivanja, samo je jeftin trik da se kritikuje izbeglička politika Merkelove, a da ne mora da joj se spominje ime. Onaj ko hvali Orbanovu izbegličku politiku, između redova, naime, kaže da Nemačka uopšte nije morala da primi toliko izbeglica, te da Angela Merkel nije trebalo da kaže „uspećemo".

Nemačkog ministra zdravlja, Jensa Špana, nekoliko dana uoči izbora u Mađarskoj nije bilo sramota da izjavi: „Uz sve kritike na račun Viktora Orbana: on na granici primenjuje evropsko pravo i obezbeđuje granice Evrope." To mora da se kaže tako jasno. Delu političara unije je svejedno što se u jednoj zemlji EU zatire demokratija, sve dok autoritarni vladar na licu mesta, na spoljnjoj granici EU, obavlja prljav posao.

Još gore je što nemačke stranke Unije nisu bile kritične prema očigledno antisemitskoj izbornoj kampanji Viktora Orbana. Za CSU je naravno veoma važna borba protiv antisemitizma. Ali antisemitizma od strane muslimana, levičara i stranaca – naravno ne antisemitizma svojih partnera. On se jednostavno prećutkuje ili drsko negira.

Možda bi CSU-ov ministar za domovinu, Horst Zehofer, trebalo da ima poduži razgovor sa opunomoćenikom za antisemitizam Feliksom Klajnom, kojeg je nedavno lično imenovao. On bi možda mogao da mu objasni da je antisemitski kada se u centru Orbanove izborne kampanje nalazi jevrejski milijarder, koji iz pozadine vuče konce i navodno želi da uništi mađarsko nacionalno biće.

Strah od birača

Najgore od svega je, međutim, što se CSU u izbornoj kampanji u Bavarskoj služi Orbanovom strategijom. Hajde da igramo igru „Ko je to rekao". Sledeće četiri rečenice izgovorili su Aleksander Dobrint ili mađarski premijer Viktor Orban.

„Činjenica je: multukulturalnost je propala!"

„Politička korektnost nije domovina"

„Činjenica je: islam, bez obzira u kom obliku, ne pripada ovoj zemlji."

„Činjenica je: raspeće označava hrišćanske vrednosti, koje oblikuju naš pravni poredak – a marama na glavi ne."

I, čije su to izjave? Činjenica je: sve te rečenice je pre nekoliko nedelja na svojoj Fejsbuk stranici objavio Aleksander Dobrint. I činjenica je da sve one mogu biti i Orbanove.

U nemačkim strankama Unije ima mnogo političara i članova koji odbacuju takve izjave i Orbanovu politiku, u prvom redu Angela Merkel. Ali pristojni konzervativci su trenutno veoma tihi, zato što se boje birača i jačanja desničarsko-populističkog AfD-a.

Izjasniti se

Angeli Merkel se, otkako je 2005. godine izabrana za kancelarku, prebacuje da birače uspavljuje svojim mirnim i pragmatičnim političkim stilom. Tražiti kompromise, ni jednu grupu ne ljutiti previše, a ako mora da se sprovodi nepopularna politika, onda se to opravdava ograničenjima koja nemaju alternativu, a ne ideološkim uverenjem.

Ali od takozvane izbegličke krize, 2015. godine, u Nemačkoj se prestalo sa ignorisanjem ideoloških razlika. Desničarski konzervativci postaju sve glasniji i sve više zvuče kao desničarski populisti. U međuvremenu otvoreno zahtevaju da se uvede obavezno služenje vojnog roka, traže ukidanje dvojnog državljanstva i poništavanje kancelarkine izbegličke politike.

 Krsto Lazarevic (Privat)

Krsto Lazarević

Hoće li naše demokratije biti dovedene u pitanje ili ne, zavisi od toga da li će konzervativci pokleknuti pred mržnjom desničara ili će ostati ustrajni. Videli smo kako su konzervativci u SAD omogućili Trampu da postane predsednik, videli smo kako je nekada liberalni Orban u Mađarskoj proglasio „neliberalnu demokratiju i kako su konzervativci u Austriji najpre kopirali program ekstremno desničarske Slobodarske partije Austrije (FPÖ), a kasnije i ušli u koaliciju sa njom. Za konzervativce u Nemačkoj to treba da bude upozorenje, a ne uputstvo.

Krsto Lazarević je rođen u Bosni i Hercegovini i kao dete je sa porodicom došao u Nemačku. Danas živi u Berlinu, radi kao novinar i publicista i piše za razne medije na nemačkom jeziku.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android