Optužbe na račun Izraela s razlogom ili...

Tokom proteklih decenija, lista ovakvih napada je bivala sve duža… Izrael je ciljano eliminisao protivnike koji su smatrani odgovornim za napade na jevrejsku državu, a koje na drugi način nije bilo moguće onesposobiti.

Ta politika Izraelu nije donela mir. Ponekad su takva ubistva čak izazivala još žešću reakciju protivničke strane. Kao i u slučaju Imada Mugnijeha: Izrael je ubio njegovog prethodnika i Mugnijeh je višestruko pojačao nasilje protiv Izraela i Sjedinjenih Američkih Država.

U najvećem broju slučajeva, Izrael je ćutao o ubistvima

Želeo je, i dalje želi, da onespokoji neprijatelja, ali i da izbegne nepotrebne spoljnopolitičke komplikacije. Naročito kada je poprište ubistva zemlja koja ne spada u neprijateljeske. No, čak ni u datom slučaju Izrael nema razloga da se busa u prsa: ubistvo se dogodilo u Damasku, ali uloga Sirije u aktuelnoj politici na Bliskom istoku je ponešto izmenjena i nikome nije do daljeg zaoštravanja frontova.

Sirija je potrebna političkom procesu ne samo zbog iračkog pitanja, već i zato što mora doprineti rešavanju sukoba sa Libanom; mir na Bliskom istoku ne bi bio potpun bez Sirije. Damask mora biti uključen u proces i ne može se bombama primorati na poslušnost.

Izrael je prošle godine bombardovao navodna atomska postrojenja u Siriji i situacija je posle toga ostala zapanjujuće mirna. Ubistvo Mugnijeha će biti novi test. Koliko god ono malo razloga pružalo za stvarnu tugu i koliko god razumeli one koji su godinama gonili ubijenog – to ubistvo sigurno nije doprinos miru na Bliskom istoku.