Optimizam ne jenjava ni u kriznim vremenima

Tmurne vesti određuju već duže vreme našu svakodnevicu: pandemija korone, rat u Ukrajini, inflacija. No, uprkos raširenom mišljenju da krize ljude čine pesimističnim, istraživanja pokazuju drugu sliku. „U kriznim vremenima ne prevladava pesimizam kako se to uobičajeno misli“, kaže Horst Opašovski iz Hamburga, naučnik koji se već dugi niz godina bavi prognozama za budućnost.

-pročitajte još: Inflacija je najveća briga Nemaca

Njegov Institut za istraživanje budućnosti u martu ove godine sproveo je anketu koja je pokazala da 78 odsto ispitanih s optimizmom gleda na budućnost. „Pozitivan način razmišljanja i uverenje da će biti bolje presudni su za preživljavanje“, kaže futurolog Opašovski.

Uz optimizam je život lakši

Tog mišljenja su i članovi „Kluba optimista“ iz Hamburga kojih je više od 200. Mnogi od njih su preduzetnici. Od osnivanja 2005. redovno se sastaju i raspravljaju o akturlnim temama. „Uz optimizam je život lakši“, kaže predsednik kluba Luc Peter Ekleh. Jednom godišnje se dodeljuje i titula „optimista godine“.

Ekleh naglašava da optimizam nije stanje u kojem „osmeh ne silazi s lica“. Za članove kluba optimizam je jednostavno životna filozofija. „Radi se o tome da se pokuša da se iz svake situacije izvuče ono najbolje. Nema situacija u kojima to nije moguće“, tvrdi Ekleh i naglašava da to nema ništa s nekakvim ulepšavanjem situacije.

U optimistične pouke iz trenutnih kriza, poput pandemije ili rata, Ekleh ubraja i novi odnos prema tržištu rada, tj. više fleksibilnosti, u šta spada i mogućnost rada od kuće. Takođe, kaže hamburški optimista, shvatili smo da je globalni sistem veoma ranjiv i već počinje prilagođavanje.

Za sreću je potrebno malo

Futurolog Opašovski uočava promene pogotovo kod Nemaca. „Oni su se promenili u pozitivnom smislu u poređenju s osamdesetim i devedesetim godinama prošlog veka. Ostatak sveta nam se već rugao koristeći pojam ’nemački strah’ (German Angst)“, kaže Opašovski. On smatra da su se Nemci u međuvremenu prisetili posleratnih godina kada je za sreću u životu bilo potrebno jako malo.

„To istorijsko iskustvo i sećanje oslobađa mehanizme koji pomažu u borbi protiv strahova prouzrokovanih krizama“, smatra Opašovski. To pokazuje i trenutni stepen optimizma koji je, uprkos krizama koje se već godinama ređaju jedna za drugom, na veoma visokom nivou. „Nakon svake krize se nekako ide dalje: to je prilika za novi početak“, zaključuje stručnjak za pitanja budućnosti.

nk (dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.