Opera o ratu na tviteru | Evropa | DW | 27.10.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Opera o ratu na tviteru

Rat preko Tvitera između jednog predsednika države i jednog kolumniste Njujork Tajmsa je ovekovečen u – operi. Tako je Estonija postala zemlja sa prvom Tviter operom na svetu.

Estlands Präsident Ilves weiß um die Gefahr von Cyberangriffen Fotograf : Matthias von Hein. Aufnahmeort ist Tallinn, 8. Juni 2011 Schlagwörter: Cybersicherheit, CCDCOE, Hacker, Tallinn

Estland Tallinn Nationaltheater Cybersicherheit

Pre godinu dana, estonski predsednik Tomas Hendrik Ilves i poznati ekonomista Pol Krugman su imali žestoku raspravu zbog mera štednje koje se sprovode u Estoniji. Rasprava se odvijala na društvenoj mreži Tviter i privukla je međunarodnu pažnju. Tako je nastala opera „Nostra Culpa“ („naša krivica“ na latinskom) koja je ovih dana premijerno igrana u Letoniji, dok se u Estoniji pojavila još proletos.

Ekonomija u operi

Ekonomski trijumf ili čuda mera štednje – peva estonska solistkinja, Iris Oja, nastupajući sa orkestrom letonske državne komore, Sinfonieta Riga.

U publici je i četdesetosmogodišnji Skot Dil. On je Amerikanac koji živi u Estoniji, a inače je i pisac ove opere. „Počeo sam da razmišljam o svim primerima u kojima je Zapad glumio velikog brata i savetovao malu Estoniju. Trebalo bi da smanjite vrednost valute! O, ne bi trebalo da pojurite u evrozonu! Znate, trebalo bi da svoj proces privatizacije obavljate potpuno drugačije!”

Estlands Präsident Hendrik Ilves

Tomas Hendrik Ilves

Ideja o ovoj operi je sinula je Dilu nakon događaja koji su se odigrali prošle godine. Pol Krugman, poznati ekonomista i kolumnista Njujork Tajmsa, napisao je članak pod naslovom „Estonska rapsodija“. U tekstu je preispitivao ekonomski oporavak Estonije nakon teške ekonomske krize u kojoj se ova zemlja našla pre nekoliko godina. Krugman je Estoniju nazvao “bolesnim detetom branilaca mera štednje”, što je razbesnelo estonskog predsednika, Tomasa Hendrika Ilvesa. Dil kaže da su mu Ilvesovi odgovori zaista privukli pažnju. „Ilves je branio mere štednje, ali i svoju zemlju. Po njegovim tvitovima se videlo da je veoma emotivno primio kritiku, zbog čega su tvitovi i postali toliko popularni. Zamislite, prvi čovek države sam tvituje u svoje ime! Međutim, to bez muzike ne bi bilo isto,” završava Dil.

Zatim je usledio pravi rat na Tviteru. Predsednik Ilves je napisao nekoliko sarkastičnih tvitova u kojima je kritikovao Krugmana optuživši ga da je snishodljiv i ohol. On je ironično napisao i da se neprosvećeni istočni Evropljani ne razumeju u ekonomiju i da je to njihova krivica (nostra culpa). Odavde je proizašao naslov opere, kaže Eugun Birman, kompozitor ovog dela. “Muzički prikaz ove situacije je činjenica da oni i ne pričaju jedan sa drugim, već jedan o drugom. Mislim da je to veoma važno. Igrom sudbine, Ilves je bio u Letoniji kada je pisao te tvitove, tako daje veoma zanimljivo što smo večeras na premijeri ove opere baš u toj zemlji.”

Uspešne mere štednje u Letoniji i Estoniji

NEW YORK - APRIL 21: Traffic moves along by The New York Times headquarters building April 21, 2011 in New York City. The New York Times profits fell 58 percent in the first quarter of 2011. (Photo by Ramin Talaie/Getty Images)

Zgrada Njujork Tajmsa

Dvadesetpetogodišnji Birman, koji je takođe iz Estonije, kaže da sve baltičke zemlje imaju mnogo toga zajedničkog, a to se posebno videlo tokom ekonomske krize. Birman misli da ove zemlje nisu imale drugi izbor kada je u pitanju biranje ekonomske politike koja će ih izbaviti iz krize. Pošto nisu bile u mogućnosti da pozajmljuju novac, morale su da pritegnu kaiševe. Zbog toga ova opera dobro prolazi širom Baltika, jer su se sve baltičke zemlje, na ovaj ili onaj način, osetile kao da su pod nadzorom velikih svetskih ekonomskih igrača.

„I Estonija i Letonija su nakon finansijske krize usvojile iste politike,“ kaže ekonomista Pol Raudseps. „Smanjile su budžetske deficite i izvukle se iz svojih ekonomskih poteškoća. Sa druge strane, Krugman je bio taj koji se protivio ovoj strategiji i pisao puno o tome. Zapravo, verovatno je pisao još više o Letoniji, nego o Estoniji,” zaključuje Raudseps.

Pol Raudseps je ekonomski komentator u nedeljniku „Ir“. Prema njegovim rečima, Krugman je bio ubeđen da plan Letonije nikada neće uspeti, ali mu je ova zemlja u međuvremenu pokazala da nije bio u pravu.

„Jasno je da mere štednje nisu uzrokovale zastoj u Letoniji. U stvari, najdublji ekonomski pad se desio pre nego što je Letonija počela da reže svoj budžet. A kada je to uradila, ekonomija je ponovo počela da napreduje. Sada vi možete da nagađate da li bi napredovala brže da je bilo manje budžetskih rezova, ali činjenica je da ekonomija doživljava rast kada se budžet smanji,“ završava Raudseps.

President George W. Bush, left, walks with Estonian President Toomas Hendrik Ilves before a news conference at the National Bank of Estonia in Tallinn, Estonia, Tuesday, Nov. 28, 2006. (AP Photo/Evan Vucci)

Buš i Ilves u Talinu, 2006.

On kaže i da Krugmanu nije stalo do Letonije, već samo do Sjedinjenih država. Krugman ne želi da se estonske i letonske mere štednje primene i u njegovoj zemlji i da ih je zbog toga kritikovao. Međutim, on je potcenio ponos i ljubav prema svojoj zemlji koju osećaju ljudi odatle, kao i njihov osećaj da su napravili veliki korak unapred.

Ponosni mali igrači

Kristaps Petermanis je takođe gledao operu i sam kaže da je u njoj osetio patriotizam i ponos. „Sjajno je to što je prikazana strana kolonijalna politika koju sprovode Sjedinjene američke države i neke od starijih zemalja Evropske unije. Dobro je i to što je ova opera isprovocirala debatu o arogantnom ponašanju velikih zemalja kao što su Sjedinjene države,“ kaže on.

***Achtung: Nur zur Berichterstattung über die Stadt Riga verwenden!*** Latvian National Opera between the Old Town and the Riga Canal. The origins of opera traditions in Latvia can be traced back. *** eingestellt Juni 2010

Opera u Rigi, Letonija

Za smelim tvitovima estonskog predsednika Ilvesa su uskoro usledili i poruke letonskih političara. Na primer, letonski premijer, Valdis Dombrovskis je u martu rekao u intervjuu za CNBC da je Krugmanu bilo teško da prizna svoje loše tumačenje baltičkih ekonomija.

Ova opera se završava ironičnom arijom „Naša krivica“. Natpis "Sami smo krivi" se podiže do plafona, a mnogi gledaoci, kao što je Petermanis, deluju kao da koncertnu salu napuštaju misleći u sebi: „Pokazaćemo mi tim Amerikancima šta baltičke zemlje mogu i šta VEĆ rade bolje.“

Autor: Gederts Gelzis / Nevena Cukućan

Odg. urednica: Dijana Roščić

Reklama