Opasno je – ne plašiti se!
3. maj 2009.
Stručnjak za istraživanje straha iz Getingena, Borvin Bandelov, tvrdi da će strah od svinjskog gripa za nekoliko nedelja jenjati. Ovaj profesor psihijatrije i šef ambulante za strah u Getingenu proučavao je reakcije ljudi na ptičji grip, sars i terorističke napade od 11. septembra 2001.
On prenosi da se najveći broj ljudi plaši svinjskog gripa zato što se ta bolest pojavila praktično ni iz čega i što zbog toga izgleda kao da se ne može kontrolisati.
Očekujemo loš razvo, a nadamo se boljem...
Nakon što je registrovani prvi slučaj da je čovek zarazio svinju novom vrstom gripa, Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da verovatno nećemo morati dugo da čekamo dok se stepen pripravnosti ne povisi: „Trenutno izgleda kao da nam predstoji pandemija jer se virus širi na razne zemlje.
Znači možemo očekivati i da se proglasi šesti stepen uzbune, mada moramo da se nadamo da se to neće desiti" – rekao je Majkl Rajan, predstavnik Svetske zdravstvene organizacije. Za samo nedelju dana, stepen uzbune je povišen tri puta, sa svakim saopštenjem strah raste.
HIV je bio veliki bauk
„Sve što je novo predstavlja pretnju". Pretnja od novih opasnosti se precenjuje, poznate opasnosti – potcenjuju. Iako u Nemačkoj najviše ljudi umire od kardiovaskularnih bolesti, tih bolesti se gotovo niko ne plaši. „Čak i ljudi prekomerne težine ili visokim krvnim pritiskom ne slabe ili se premalo kreću, ili zaboravljaju da uzmu lekove. To je nepažnja", kaže Bandelov, i dodaje: „ali, kada zapreti pandemija, sve je drukčije. Onda odmah vlada stanje pripravnosti".
Ta pojava se posebno dobro može posmatrati na primeru HIV-virusa. Kada se taj virus početkom 80-ih godina pojavio u Nemačkoj, ljudi su bili veoma uzbuđeni i zabrinuti.
Severnjaci načelno - plašljiviji
Ali, interesovanje je ubrzo drastično opalo i do danas je ostalo relativno malo – situaciju privremeno menja jedino neka medijska priča, na primer, kada oboli neka opoznata ličnost. Strah od gripa je posebno prisutan u Nemačkoj i drugim zemljama severa.
Taj strah opada sa približavanjem jugu. Borvin Bandelov prenosi da su ljudi na severu načelno plašljiviji od stanovnika južnih oblasti. On to objašnjava genetskim uzrocima.
Većina ljudskih strahova - genetski uslovljena?
„U vreme seoba naroda ljudi na severu su morali da prežive žestoke zime – u strahu od njih, pravili su zalihe usoljene ribe, dvopeka, i ogreva za hladne mesece.
Oni koji se nisu plašili, umirali su od gladi, dok su se plašljivi – razmnožavali", kaže profesor Bandelov, i dodaje da je oko 50 odsto ljudskih strahova - genetski uslovljeno.
autor: S. Bojić
odg. urednik: N. Jakovljević