Opasna staza ubila gruzijskog sankaša?

Skoro da nema nemačkog lista koji ne piše o prvoj velikoj nesreći u istoriji zimskih olimpijskih igara. U Vankuveru gori olimpijski plamen, ali jedna tužna vest bacila je senku na Olimpijske igre. Sportista iz Gruzije Nodar Kumaritašvil, poginuo je na treningu sankaša. Javnost je šokirana. Velt piše:

„Dogodilo se najgore što je moglo da se dogodi na početku XXI Olimpijskih igara. Mlad čovek je poginuo na najvećoj sportskoj manifestaciji. 21-godišnji gruzijski sankaš, Nodar Kumaritašvili dao je svoj život pri pokušaju da u najkraćem vremenu savlada najopasniju i najbržu stazu sveta. Stručnjaci pripisuju sportisti grešku u upravljanju.

Ipak tugu će uskoro zameniti bes – jer odgovorni su, uprkos upozorenjima i sumnjama, stvorili stazu na kojoj i najiskusniji sportisti imaju poteškoća. Predsednik Svetskog udruženja je rekao da nije uopšte smela da se napravi takva staza: ‘To vidimo kao grešku u planiranju’. Ipak Igre će se nastaviti, i tako se ponovo probila stara olimpijska deviza ’The games must go on’. Pitanje je samo, kako?“

Abendcajtung iz Minhena prenosi:

„Vankuver je trebalo da bude melem za Žaka Roga, predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta. Nikada nije bilo tako malo kritike i straha uoči Olimpijskih igara kao sada. Teroristička opasnost u Solt Lejk Sitiju 2002, ubrzo posle 11/9. Ili organizacijski haos u Atini i pre svega u Torinu – pre je bio debakl, nego spektakl. A tu su naravno i „propagandne igre“ kineskih diktatora u Pekingu. A sada, od petka, gori plamen i u Vankuveru. Ni suze zbog pogibije gruzijskog sankaša nisu mogle da ga izbrišu. Jedino što više ne gori tako svetlo“.

na sledećoj strani:

Kako izgleda ta staza u Vistleru?

Kako izgleda ta staza u Vistleru?

Velt piše i o karakteristikama same staze:

„Duga je 1.450 metara, ima 16 krivina i brzinu od 150 kilometara na sat. Olimpijska staza u Vistleru nije proglašena za najopasniju tek posle smrti gruzijskog sankaša. Čak su i vrhunski sportisti poput sankaša Armina Ceglera, izletali sa staze.

Opsednutost čelnika sporta za što većom brzinom u voženju boba ili sanki, koštala je Nodara Kumaritašvilija života. Gruzijac je pri brzini od 144,3 kilometra na čas prekasno izašao iz krivine broj 15, izgubio kontrolu nad sankama, kada je i katapultiran na čelične stubove. ‘Još je staza u Torinu bila isuviše brza. A u Vistleru je još brža. Konačno se mora povući granica, kako se više ne bi ponovila strašna tragedija. Za sportiste je to sada vrlo dramatično’, izjavila je dvostruka olimpijska pobednica u sankanju Zilke Oto.

Nekoliko suviše opasnih krivina

Početak na stazi u Vistleru protiče bez problema. Prva manja krivina čeka sankaša posle 50-ak metara, a prava krivina je krivina broj dva. ‘Ta leva krivina se spušta kao sa drugog sprata do prizemlja’, objašnjava dvostruki svetski prvak Feliks Loh. Već u trećoj krivini, sportisti su razvili brzinu od 100 kilometara na sat. ’Čovek ne zna tačno kada se krivina završava’, kaže Loh. Opasna zona je krivina broj pet. ’Tu čovek može brzo da se prevrne’.

Koliko je staza opasna, postalo je očigledno nekoliko minuta pre nesreće gruzijskog sportiste. Italijanska legenda u sankanju Armin Cegler je takođe izleteo iz sanki. Bledog, uplašenog lica, prošao je pored novinara, koji su ostali bez ikakvog komentara sportiste. I olimpijski pobednik u bobu, Andre Lange je skoro izleteo sa staze“.

Inače zvaničnici su saopštili da je gruzijski sportista sam kriv – nije lepo izašao iz krivine, kažu oni. Međutim, prema poslednjoj informaciji, staza u Klizačkom centru u Vistleru na Zimskim olimpijskim igrama će zaista i biti promenjena. Funkcioneri Međunarodne sankaške federacije i Organizacionog komiteta Zimskih olimpijskih igara u Vankuveru saopštili su da će biti podignut zid na izlazu iz krivine broj 16, poslednje na stazi, na kojoj je Kumaritašvili izgubio kontrolu, poleteo i udario u čelični stub. Oni su u zajedničkom saopštenju naveli da je to „preventivna mera“.

na sledećoj strani:

Zašto bi ljudi radili kad mogu da primaju socijalnu pomoć?

Zašto bi ljudi radili kad mogu da primaju socijalnu pomoć?

Nemački listovi nisu mogli da zaobiđu i jednu domaću temu. Šef nemačke diplomatije Gido Vestervele je na udaru opozicije zbog svojih provokativnih izjava. Čak se i kancelarka Merkel distancirala od Gida. Naime, nemački Ustavni sud je nedavno presudio da je socijalna pomoć za decu nedovoljna i da sistem obračunavanja mora da se menja. Vestervele nije za povećavanje socijalnih davanja. Rajn cajtung piše:

„Vestervele provokativno zaključuje da jedna kelnerica sa dvoje dece u proseku ima 109 evra manje za život od jednog primaoca socijalne pomoći sa dvoje dece. Zašto bi onda uopšte trebalo da obavlja tako naporan posao? Ako se socijalna pomoć sada i poveća, nadalje će rasti broj primalaca kao i troškovi. Gido Vestervele je očigledno primetio da sve više ljudi, čak i iz njegove klijentele, pripadaju onima koji malo zarađuju. Do sada je odbijao raspravu o minimalnoj plati. Ta plata bi bila logična posledica njegove šokantne dijagnoze stvarnosti i tržišta rada u Nemačkoj. Ali liberali su to do sada dosledno odbijali“.

Zidvest prese iz Ulma piše:

„Sada, kada su se pogoršali rezultati ankete za liberale, Vestervele, udara po leđima slabijih i bulazni o njihovom blagostanju jer mesečno imaju manje od 500 evra po osobi. Kakav nedostatak osećaja za stvarnost. Gospodin ministar očito još nije shvatio da mora opreznije da bira reči, nego što je to činio kao šef manje opozicione stranke. Ova republika je od kancelara, Adenauera i Erharda, sasvim dobro opstajala. Pored težnje za kompetitivnošću i dobrostanjem, uvek se naprezala i za socijalnu ravnotežu u društvu“.

priredila: Ivana Ivanović

odg. urednik: Nemanja Rujević