Ono kad šef pozove...

Oni koji ne čitaju ovaj članak na radnom mestu, verovatno upravo koriste svoje slobodno vreme. Svakodnevni stres se može zaboraviti susretima sa prijateljima, gledanjem filmova, čitanjem, čovek može da se „isključi". Bar teoretski. Jer, ponekad se začuje signal sa službenog mobilnog telefona. Stiglo je pismo od šefa, ili mušterija zove, ili se najavljuje važan sastanak. U takvim trenucima, slobodnom vremenu je odzvonilo: knjiga se odlaže na stranu, razgovor se prekida, čovek se vraća u poslovnu svakodnevicu – od koje je upravo hteo da se odmori.

Čak i kada nema poziva, mnogi na kraju dana ne mogu da se opuste jer znaju da je poziv moguć. „Stalna dostupnost je faktor stresa koji prati digitalizaciju svakodnevice", kaže lekar Mazda Adli za DW. „To može biti i relevantan faktor oboljevanja".

U Španiji je socijalistička opozicija zato zatražila da se zakonom utvrdi pravo na neprikosnovenost slobodnog vremena. Prema nacrtu zakona koji predlaže, službenici moraju imati pravo da van radnog vremena budu nedostupni telefonski ili putem elektronske pošte.

U Nemačkoj je takav zakon suvišan

U Francuskoj je sličan zakon donet u januaru. On važi za sva preduzeća sa više od 50 zaposlenih i treba da „garantuje poštovanje slobodnog vremena i godišnjeg odmora kao i ličnog i porodičnog života" – kako to piše u tekstu zakona. Upravo to je i bio povod za aktuelnu debatu u Španiji. „Španiji ne sme kasniti za takvim evropskim inicijativama", opominje portparol opozicione stranke PSOE Oskar Galeano.

A Nemačka? 2011. i 2012. su mnoga preduzeća utvrdila sopstveni kodeks sa ciljem da se redukuje stres zaposlenih. Tako proizvođač automobila Folksvagen pola sata nakon završetka radnog vremena više ne prosleđuje elektronska pisma na telefone zaposlenih. Doduše, ima i firmi koje to ne žele da uvedu – tako da su zaposleni u tom pogledu praktično zavisni od dobre volje rukovodstva.

Volfgang Špita, lekar-specijalista za „burnout", kritički gleda na način na koji su rukovodstva pojedinih firmi uvela „poštedu" od radnih obaveza u slobodno vreme. Jer, taj kodeks obično važi samo za određenu grupu – ne za sve zaposlene u firmi. „U nemačkom Telekomu, na primer, ona se odnosi samo na zaposlene po kolektivnom ugovoru – od ostalih se očekuje da budu dostupni i vikendom", kaže Špita.

On sumnja da će nove zakonske odredbe poboljšati situaciju zaposlenih. Iskustvo sa pacijentima ga je naučilo da stalna dostupnost sama po sebi ne vodi u preopterećenost. „Čujem ljude koji kažu: u ponedeljak će me na radnom mestu dočekati 40 elektronskih pisama koja moraju da budu obrađena do podne. Oni ih radije obrađuju tokom vikenda", kaže Špita, koji smatra da preduzeća generalno moraju da bolje rasporede radne obaveze svojih zaposlenih.

Kazne za poslodavce – nisu predviđene

U Nemačkoj bi, gledano sa aspekta radnog prava, zakon o nedostupnosti van radnog vremena bio – suvišan. Jer, teoretski, niko nije u obavezi da radi duže nego što je predviđeno ugovorom. Problem je u tome što neće svi da koriste to pravo, kaže advokat iz Bona Johanes Klasen: „Većina zaposlenih je u strahu da će dobiti otkaz ako uveče više ne budu dostupni", kaže za DW ovaj stručnjak za radno pravo.

Klasen naglašava da zaposleni imaju pravne mogućnosti da se brane, pa i od otkaza. Ali, mnogo zaposlenih ne želi da to toga uopšte dođe. Volfgang Špita prenosi da zaposleni često nemaju dovoljno samopouzdanja sa kojim bi pred šefom branili svoja prava. „Potrebna je ogromna snaga za pojedinačno suprotstavljanje", kaže.

Slično misle i kritičari novog zakona u Francuskoj – dokle god pojedinac mora da se izbori za svoja prava sudskim putem, neće biti masovne zaštite. A Opšti savez sindikata Francuske smatra i da je nekorektno to što zakonom nisu predviđene nikakve reperkusije za poslodavce koji prekrše pravo zaposlenih na nedostupnost u slobodnom vremenu."