Oni su kao spremni, a EU ih kao želi?

Od svog osnivanja do danas, Evropska unija prošla je kroz šest procesa proširenja. Tokom više od pola veka postojanja, politika proširenja značajno se menjala, odrastala sa Unijom, prilagođavala se novim evropskim okolnostima, ali i novim aspirantima na članstvo u EU. U Evropskoj komisiji danas kažu da, kada je proširenje u pitanju, uvek na umu moraju da se drže dve stvari: politički, ekonomski i pravni kriterijumi iz Kopenhagena, i stanje u kome se zemlja-pretendent na članstvo nalazi.

„U zavisnosti od udaljenosti te dve pozicije imaćete lakše ili teže proširenje“, kaže Aleksandra Kas Granje, iz Generalnog direktorijata za proširenje na konferenciji posvećenoj perspektivama Zapadnog Balkana, koju su u Briselu organizovali Centar za evropske studije i fondacija „Hans Zajdel“. Navodeći primere Austrije, Švedske i Norveške (koja na referendum nije pristala da ratifikuje već potpisani pristupni ugovor) kao „lake procese proširenja“, Kas Granje dodaje:

„U slučaju Zapadnog Balkana vidimo niz izazova koji su drugačiji. Kriterijumi nisu primenjeni, ekonomska situacija u tim zemljama je loša, još se prolazi kroz tranziciju od nekadašnjeg komunističkog perioda, a, politički gledano, to su i mlade države. Distanca balkanskih zemalja od paradigme Evropske unije je velika, a samim tim, njihov put težak.“

Nije pitanje kada, već koliko spremni ulazimo u EU

I dok u Evropskoj komisiji naglašavaju da takav „težak put“, radi održanja dinamike i fokusa, zahteva „klasifikaciju“ i tačno određene korake, u Crnoj Gori, koja je pregovore za članstvo sa Evropskom unijom započela u junu 2012. godine, veliki deo populacije ni ne zna na kom delu evropskog puta se zemlja nalazi, upravo zbog velikog broja stepenika koji moraju da se pređu pre i tokom procesa pregovora. Navodeći primer gde su Velika Britanije, Danska i Irska u svom pristupanju EU imale devet poglavlja i oko 30 sastanaka, a Podgorica 35 poglavlja i preko 100 sastanaka, samo u pripremnom procesu, za oblasti koje se odnose na tek dva poglavlja 23 i 24 ( vladavina prava i slobode), Andrija Pejović, glavni pregovarač Crne Gore sa EU kaže:

„Promena pristupnog procesa postala je toliko duboka da možemo da govorimo i o promeni sadržaja. Vladavina prava, nova poglavlja, očekivanje od potencijalnih članica da budu mnogo bolje pripremljene pre ulaska nego ranije, a sve to u fokusu i zemalja-članica i evropskih institucija, sve je to promenilo i vremenske okvire proširenje, ali i ciljeve zemalja u tom procesu.“

Tako bi danas, umesto licitiranja sa godinom ulaska u Uniju, zemlje-kandidati trebalo da obrate pažnju na finansijsku i ekonomsku održivost svog budućeg članstva. „Pristupiti Evropskoj uniji bez da ste finansijski i ekonomski spremni, bila bi propast za malu zemlju kao što je Crna Gora. Bićemo spremni za članstvo onda kada osetimo da time nećemo izgubiti više nego što ćemo dobiti“, zaključuje Pejović na konferenciji u Briselu.

Očekivanja i činjenice pristupanja

Upravo je Evropska komisija u svojoj strategiji proširenja iz 2013. fokus stavila na ekonomiju zemalja kandidata ili potencijalnih kandidata. Pored očekivanja ekonomskih reformi u što ranijoj fazi pristupnog procesa, EU danas insistira i na praćenju primene reformi u oblasti vladavine prava i sloboda tokom celokupnih pristupnih pregovora. Za razliku od prethodnih, „grupnih proširenja“, sada je jasno i da će svaka zemlja Balkana sama za sebe morati da korača evropskim putem. Kao što je jasno i da će prioriteti Unije i u narednim godinama biti pretežno unutrašnje prirode. Pored privrednog rasta, zapošljavanja, poljoprivrede, proširenje teško može da se izbori za bitniju poziciju evropskoj agendi. I uslovi i okolnosti dakle postaju sve teži.

„Hrvatskoj je trebalo osam godina od otvaranja pregovora, do ulaska u Evropsku uniju. Oni koji kažu da do novog proširenja neće doći bar u narednih pet godina, ne govore ništa neobično. To se i ne može očekivati s obzirom na dosadašnja iskustva“, smatra Aleksandra Kas Granje iz Direktorijata za proširenje.

Zasnovano na sopstvenom iskustvu, iz najnovije članice Unije upozoravaju: „Ambicije srpskog premijera da pregovore o članstvu završi do 2018. godine zvuče dobro i optimistično“, kaže evropski parlamentarac iz Hrvatske Andrej Plenković. „I mi smo mislili da ćemo ići brže. Nikada ne bih pomislio da se to (ulazak u EU) može dogoditi tek 2013. godine, a bilo je tako. Proces pristupanja je težak da bi se adekvatno mogli predvideti svi događaji na tom putu.“

Da bi rečenica neimenovanog evropskog zvaničnika: „Oni se pretvaraju da su spremni, a EU se pretvara da ih želi“, ostala samo šaljiva anegdota iz prošlosti evrointegracija, budućnost proširenja mora da bude verodostojna u ciljevima, uverljiva u rezultatima i vidljiva svima.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković