„Oni bi, kao, da nas prime, a mi im, kao verujemo“ | Izbor iz štampe | DW | 10.07.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

„Oni bi, kao, da nas prime, a mi im, kao verujemo“

Štampa na nemačkom jeziku između ostalog piše i o odnosima EU sa zemljama Zapadnog Balkana, a povodom samita o tom regionu koji se održava u Londonu. Kritikuju se kako države regiona, tako i sama Evropska unija.

„Oni bi, kao, da nas prime, a mi im, kao verujemo – tako bi moglo da se opiše osećanje većine građana Zapadnog Balkana (...) kada se radi o približavanju njihovih zemalja Evropskoj uniji“, piše Andrej Ivanji za MDR: „I na tome se ništa neće promeniti i kada bude postignut nekakav napredak, kao nedavno u slučaju Albanije i Crne Gore.“

Autor u nastavku citira Mihaela Rota, državnog ministra za Evropu u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova, koji je u vezi sa pomenutim zemljama govorio o napretku, ali i Evropsku komisiju, koja je iznela – mnogo opširnije – i kritike, na primer, zbog siromaštva i loše integracije Roma u društvo, a u „Makedoniji u psihijatrijskim ustanovama vladaju katastrofalni uslovi“.

A tu su, „naravno i problemi na čitavom Zapadnom Balkanu: loša situacija sa slobodom medija i široko rasprostranjena korupcija“. Ukazavši na loše pozicije Makedonije i Albanije na Indeksu korupcije, autor piše da je zakonodavstvo u tim zemljama „u nekim oblastima u velikoj meri usklađeno sa standardima EU, ali da se u praksi – ne sprovodi. Kada se radi o korupciji, finansijskom kriminalu, pranju novca ili organizovanom kriminalu, čini se vrlo malo. A tome treba dodati i ekonomske i socijalne standarde koji su svetlosne godine udaljeni od standarda EU, bilo da se radi o poreskom sistemu ili zdravstvu.“

Ivanji podseća da Evropska komisija smatra da izgledi za prijem u EU predstavljaju podsticaj za demokratske i ekonomske reforme u dotičnim zemljama, ali i da je „evropski elan“ na Zapadnom Balkanu jenjao te da je opao i kredibilitet EU.

„S jedne strane, u regionu ne dominira, na primer, težnja ka demokratizaciji i ostvarivanju ljudskih prava prema takozvanim evropskim vrednostima. S obzirom na socijalnu bedu na Zapadnom Balkanu, EU je postala naprosto simbol boljeg životnog standarda. Cinici bi rekli: u njoj ljudi vide mašinu za novac.“

„S druge strane, EU sa svojim krupnim problemima u dogledno vreme neće biti ni spremna ni voljna za prijem novih članova uz uvoz novih nerešenih problema. Zbog toga službenici EU na Balkanu najradije govore o EU-perspektivi regiona, što bi trebalo da zvuči ohrabrujuće, ali sada već zvuči kao šala.“

„Pa ipak, koje alternative postoje za region? Da pojedine zemlje potpadnu pod uticaj Rusije ili Turske? U EU ni to ne žele. Zbog toga se ona i pravi da zaista želi da jednom primi u svoje redove zemlje Zapadnog Balkana, a u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji, Bosni i Hercegovini i Kosovu se prave da u to veruju“, piše, između ostalog, Andrej Ivanji za MDR.

Dok se EU premišlja, Kina širi uticaj

Bečki Viner cajtung pod naslovom „Šta EU smera sa Balkanom?“ piše da „zemlje EU hoće da snažnije potpomognu razvoj zemalja Zapadnog Balkana. „I pored poklonjenih milijardi i povoljnih kredita, i pored armije diplomata i eksperata, region poslednjih godina nije napredovao. Bosna, zbog stalnog spora između muslimanskih Bošnjaka, pravoslavnih Srba i katoličkih Hrvata važi kao zemlja koja ne može da zaživi ili je već propala. Albanija, i pored svih napora, važi kao „Kolumbija Evrope“. U Crnoj gori i Srbiji EU već godinama podržava takozvane sisteme „jakih muškaraca“. Predsednici Milo Đukanović i Aleksandar Vučić su sve države, ekonomske i društvene institucije prilagodili – sebi. Njihovi kritičari tvrde da oni po sopstvenom nahođenju upravljaju medijima i pravosuđem.“

„I dok EU ne može da se složi oko zajedničke srednjoročne balkanske strategije, Kina širi svoj uticaj. Baš ovogo vikenda, premijer Li Kečijang je sa ni manje ni više nego 16 šefova vlada Istočne i Jugoistočne Evrope u Sofiji razgovoarao o milijardama koje će Kina investirati u gradnju „Novog puta svile“. A i uticaj Rusije i Turske je sve veći. One žele da zaustave bržu evroatlantsku integraciju balkanskih zemalja“, piše austrijski dnevnik Viner cajtung.

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android