Omiljen među Turcima u Nemačkoj

DW: Turski premijer Redžep Tajip Erdogan i vladajuća stranka AKP tvrde da nije reč o predizbornom skupu već da se radi o „proslavi desetogodišnjice“ Unije evropsko-turskih demokrata (UETD). Šta Vi mislite?

Lale Akgun: Mislim da je Erdoganu važna samo predizborna kampanja. Predsednički izbori su u avgustu. On želi da postane, kako kaže, predsednik koji ima izvršnu vlast. Za to su mu potrebni glasovi Turaka u Nemačkoj, tačnije u celoj Evropi.

Očekuje se da će on u kelnskoj Areni govoriti pred hiljadama pristalica. Slike sa ranijih manifestacija deluju kao da mu Turci u Nemačkoj „padaju pred noge“. Koliko podršku Erdogan ima među svojim zemljacima u Nemačkoj?

Oni koji mu se klanjaju, biće na u kelnskoj Areni. To nije baš „otvorena“ manifestacija, jer su karte podeljene određenim osobama i grupama. Oni će u Keln biti dovezeni autobusima sa juga i severa Njemačke, iz Belgije i Holandije, i oni će ga podržati. Skup će se uživo prenositi u Turskoj jer tamo moraju da prikažu da je Erdogan najveći vođa Turaka. Dakle biće to incenirana manifestacija. Uprkos tome, ja sam ubeđena da većina Turaka u Nemačkoj smatra da je Erdogan dobar i podržavaju ga. Polazim od toga da će on ovde na izborima dobiti 60 do 70 odsto glasova. U Nemačkoj su njegovi tradicionalni birači. To su ortodoksni suniti koji nisu toliko obrazovani. To je njegova baza.

Možete li razumeti to što mnogi Turci koji žive u Nemačkoj imaju osećaj da njihove interese bolje zastupa Erdogan bolje nego nemački političari?

Racionalno gledajući to ne mogu potpuno da shvatim, ali šire gledano mogu. U proteklih 60 godina ovde nije vođena politika čiji je cilj bilo zajedništvo, već se uvek govorilo „vi“ i „mi“. Erdogan je naučio da „udara u te žice“ i pobrinuo se za to da ljudi steknu osećaj da, ako uopšte neko za njih bori, onda je to on. To mogu dobro da razume, iako to de fakto nije tako. Ti ljudi ovde žive već decenijama, plaćaju poreze, njihova deca ovde pohađaju školu. Ako ostanu bez posla, oni ovde idu na agenciju za zapošljavanje, a ne u Turskoj. Uprkos tome, oni imaju osećaj da je Erdogan njihov zaštitnik koji im je u teškim vremenima vrlo blizak. To ima veze i sa tim da je socijalna i obrazovna politika za imigrante u Nemačkoj dobra, ali ona nikada nije vođena po principu „vi ste deo nas“ ili „i vi ste Nemac kao i ja“. Ja ovde živim već 50 godina i uvek mi postavljaju pitanje: „Šta rade Vaši zemljaci?“ Dakle, ja sam još uvek „ona druga“. Ako vodite takvu politiku, onda se nemojte čuditi što se ljudi, koji su manje obrazovani, osećaju privrženijim nekom ko je iz zemlje njihovog porekla.

Lale Akgun je književnica i političarka. U Nemačkom parlamentu bila je poslanica Socijaldemokratske stranke (SPD) od 2002. do 2009. godine. Rođena je u Istanbulu.