Olimpijske i političke igre često idu zajedno

Na ukupno 98 takmičenja – 12 više nego 2010. u Vankuveru – učestvovaće više od 2.500 sportista iz 87 zemalja koji će odmeravati snage u ukupno 15 sportskih disciplina. Nadmetanja će biti direktno prenošena u više od 200 zemalja. Posebnu pažnju javnosti privlači nova disciplina koja je tek 2011. uvrštena u olimpijski program: snoubord sloup stajl – bravure na dasci slične onima koje se izvode na skejtbordu. A tu je i prvo takmičenje u skijaškim skokovima za žene.

Uobičajena promocija i demonstracija ponosa

Kao i drugi domaćini Olimpijskih igara, i Rusija koristi ovu priliku za sopstvenu promociju – predsednik Vladimir Putin želi da najmodernijim sportskim borilištima pokaže da je njegova zemlja dobro opremljena za budućnost. Na Olimpijadi u Vankuveru, ruski tim je osvojio 15 medalja i tako se našao na – za veliku sportsku naciju nedostojnom – 11. mestu na listi najuspešnijih zemalja-učesnica.

Da bi ta slika bila popravljena, bogati ruski biznismeni Mihail Prohorov, Andrej Bokarev, Aleksej Kravcov i Vagit Alekperov odrešili kesu i uložili desetine miliona dolara u sportski personal, terene i opremu. Jedan od pokretača te inicijative je sportski funkcioner Sergej Kuščenko koji je rekao da je „nacionalni ponos važniji od svega drugog“.

Opravdane kritike i stalno diskreditovanje

Retko koje veliko sportsko takmičenje je u nedeljama i mesecima pred otvaranje bilo toliko ispolitizovano kao ova Olimpijada. Zapadni mediji nisu propuštali nijedan povod za oštre kritike na račun Rusije, koja se suprotstavlja aktuelnoj politici Zapada u Siriji i Ukrajini, i koja je pružila utočište odbeglom američkom informantu Edvardu Snoudenu. Kritike zapadnih političara tiču se evidentne homofobije u ruskom društvu koja ima i podršku vlasti.

No, čitava lista zamerki mnogo je duža i tiče se nekvalitetne gradnje objekata za smeštaj sportista, ali i za takmičenja; govori se o izrabljivanju radnika koji su te objekte gradili, proterivanju stanovništva za područja na kojima su građena borilišta i slično. Diskreditovanje Rusije kao domaćina Igara, postalo je sveprisutno, iako konstelacija u ruskom političkom vrhu i privrednoj oligarhiji nije drukčija u odnosu na 2007. godinu, kada je održavanje ove Zimske olimpijade povereno Sočiju.

Strah od terorističkih napada

Najvažnija upozorenja stižu iz SAD i tiču se mogućnosti terorističkih napada u Sočiju: Vašington je u blizinu Sočija poslao brodove spremne da prihvate američke građane u slučaju da bude potrebna njihova evakuacija, kao i dva ratna broda koji će domaćinima „pomagati u obezbeđivanju prilaza gradu“.

Strah od terorističkih napada temelji se na napadima u Volgogradu od 21. oktobra i 29. i 30. decembra, u kojima je ubijena 41 osoba. Oni su najpre dovedeni u vezu sa najavama Dokua Umarova, samozvanog „emira“ nepriznatog „Kavkaskog emirata“ od jula iste godine da će nastojati da „svim sredstvima“ spreči održavanje Olimpijskih igara u Sočiju. Zbog toga su ruske vlasti od Sočija napravile neku vrstu sigurnosne zone koja je pod neprestanim elektronskim nadzorom i na koju pazi oko 50.000 pripadnika službi obezbeđenja.

Gaukov „bojkot“

Još i pre toga, SAD su upozorile svoje sportiste da bez preke potrebe ne napuštaju Olimpijsko selo, a kada to čine, da ne nose zvanične državne oznake na dresovima – zbog opasnosti da „budu napadnuti pošto su Amerikanci“. U Nemačkoj je predsednik Joahim Gauk u decembru – saopštio da neće otići u Soči, što je većina medija odmah protumačila kao „bojkot“ igara koji je našao mnogo pristalica, ali i protivnika, mada na Olimpijskim igrama nikada nije postojala protokolarna obaveza prisustva predsednika država.

Diskusija oko bojkota malo se utišala kada je Nemački olimpijski sportski savez stavio javnosti na znanje da država koja šalje svoje sportiste na Olimpijadu, dok njeni političari bojkotuju isti događaj – postupa kontraproduktivno, pre svega prema sopstvenoj sportskoj delegaciji. Konačno, istog meseca je o tome morala da se izjasni i kancelarka Angela Merkel, koja je prekinula diskusije izjavom da će nemačka vlada „bez sumnje biti zastupljena“ na Igrama u Sočiju (za Gaukovu „odluku“ je inače saznala iz medija...)

„Rusija je velika sila“

„Ostavite sportiste na miru“, bila je poruka koju je povodom diskusija o mogućem bojkotu i političkim aspektima Igara u Sočiju javnosti uputio jedan od najpoznatijih nemačkih sportista, bivši teniski šampion Boris Beker: „Siroti sportisti – ne samo što treba da donose medalje, nego moraju još i da zauzimaju nekakve pozicije“, rekao je Beker. On je dodao da je legitimno to što predsednik jedne države predaje kandidaturu svoje zemlje za organizaciju velikog sportskog događaja i zatim politički koristi tu manifestaciju, ali „da se pre svega radi o sportu“.

A predsednik Nemačkog olimpijskog sportskog saveza Mihael Vesper rekao je da u Sočiju neće da demonstrira za ljudska prava niti da se demonstrativno slika sa homoseksualcima zato što je „Rusija velika sila sa kojom je potrebno razvijati strateško partnerstvo“. U toj izjavi je ekonomski teoretičar Ekard fon Gravert-Maj video podsticaj „da se Putinove igre ne zagorčaju, da ne budu politizovane, već da se na njima poštuje domaćin onakav kakav jeste – što nije pokazatelj oportunizma, već samopouzdanja iza namere dugoročnog jačanja ruskog civilnog društva.“

Autor: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković