Olakšanje za Italiju i Španiju

U Italiju i Španiju, dve države koje se nalaze u velikim problemima zbog dugova, stigle su u četvrtak (12.1.) povoljne vesti sa berzi. U prodaji su bile obveznice koje su izdale vlade u Rimu i Madridu, a ta prodaja je protekla uspešno.

Kamate na obveznice tih zemalja drastično su pale u odnosu na nivo koji su imale prošlog meseca. Tako su obveznice Italije sa prispećem plaćanja od 12 meseci imale kamatu od 2,73 odsto. Pre mjesec dana one su imale kamatu od čak šest odsto. Što se Španije tiče, kamate na njene obveznice s rokom prispeća od tri, četiri i pet godina su pale na ispod četiri odsto.

Italija je na taj način prikupila 12 milijardi evra. Španija je dobila 10 milijardi evra, što je skoro dvostruko više nego što se nadala. Tome je verovatno doprinela i odluka vlade u Madridu samo dan uoči aukcije da u državnom budžetu uvede mere štednje u vrednosti od 15 milijardi evra.

Investicije u razvoj

Italija je takođe, nedavno, donela čitav niz mera koje se tiču ušteda u budžetu. Premijer Mario Monti ipak je izjavio da je „stezanje kaiša“ samo prvi korak u rešavanju fiskalnih problema koje imaju brojne države Evropske unije.

„Evropa se ne sme svesti samo na budžetsku disciplinu. Vrlo je važno da akciju proširimo i izvan toga i da političku energiju usmerimo na donošenje odluka koje će dovesti do rasta privrede“, rekao je Monti pred Donjim domom Parlamenta u Rimu.

U međuvremenu, Evropska centralna banka (ECB) donela je odluku koja bi trebalo da dovede do zadržavanja nivoa osnovnih kamata na samo jedan odsto. Akcija ECB, čiji je cilj bio da se evropskim bankama stavi na raspolaganje dovoljno gotovine, očigledno je pomogla i Italiji i Španiji da povoljno prodaju obveznice.

Dragi: Vidljiv napredak država

Predsednik ECB Mario Dragi sigurno je imao na umu te dobre vesti sa berze kada je u sedištu te banke u Frankfurtu izjavio da evropske države napreduju u naporima da dovedu državne budžete u red: „Svedoci smo suštinskog i primetnog progresa država koje su preduzele mere za konsolidaciju svojih finansija.“

ECB je pokazala spremnost da u ograničenoj meri pomogne državama u finansijskim problemima tako što je kupovala obveznice tih država, ali ih je istovremeno upozoravala da moraju zadobiti poverenje investitora tako što će pokazati odgovorno ponašanje u trošenju budžetskih sredstava.

Dragi je, istovremeno, pozdravio planove za stvaranje fiskalne unije unutar Evropske unije, za šta su zainteresovane sve članice EU, osim Velike Britanije. Sporazum koji je već potpisan daje Uniji ovlašćenja da kontroliše budžete pojedinih država i da se onemogući da njihovi dugovi pređu određeni limit.

„Fiskalna unija je bitan doprinos dugoročnoj stabilnosti i održivosti finansiranja javnih troškova u državama EU“, zaključio je Dragi.

Autori: Mat Cuvela / Azer Slanjankić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković