Oklevanje Zapada | Politika | DW | 19.02.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Oklevanje Zapada

Dok se u Libiji širi mreža „Islamske države“, Savet bezbednosti, Sjedinjene države i Evropa su pasivni, što je pogrešno, smatra Miodrag Šorić

Egipćani su besni. S pravom. Sledbenici „Islamske države“ su u Libiji bestijalno pogubili dvadeset i jednog egipatskog Kopta. Egipatski ministar spoljnih poslova se obratio Savetu bezbednosti koji zaseda u Njujorku, sa predlogom da se ukine embargo na isporuku oružja Libiji. Jedino oružanom silom bi libijska vlada mogla da povrati kontrolu nad zemljom, a Egipat bi joj, kako kaže diplomata iz Kaira, pri tome pomogao.

U Njujorku preovladava skepsa

Međutim, Savet bezbednosti je skeptičan prema mogućoj isporuci oružja u zemlju u kojoj vlada haos, jer bi oružje moglo završiti u pogrešnim rukama. Stoga se i dalje zalaže za diplomatiju. Opuniomoćeniku Ujedinjenih nacija, Bernardinu Leonu treba ostaviti još vremena kako bi strane u libijskom sukobu doveo za isti sto. Trebalo bi da svi zajeno sastave vladu koja bi se borila protiv „Islamske države“.

Miodrag Soric

Miodrag Šorić

Do sada taj plan nije urodio plodom. Pregovori se odugovlače. Istovremeno, u Libiji se šire anarhija, siromaštvo i besperspektivnost. Kada je srušen Gadafi malo je njih predvidelo ovakav razvoj događaja, a jedan od njih je bio tadašnji ministar spoljnih poslova Nemačke, Gido Vestervele. Naravno, Gadafi je bio autoritarni vladar. Brutalno se obračunavao sa političkim protivnicima. Niko ne plače za njim. Činjenica je, međutim, da je Libija, za vreme njegove vladavine, imala dobru privrednu situaciju. Čak su i susedne zemlje profitirale od toga. Desetine hiljada Egipćana je dobro zarađivalo za život na libijskim nalazištima gasa. Francuzi i Britanci, koji su se posebno istakli pri rušenju Gadafija, pre toga su sa libijskim diktatorom decenijama sklapali milijardama teške poslove. Danas se nerado sećaju toga.

U slobodnom padu

A sada? Libijska privreda je u slobodnom padu. Postoje dve „vlade“, jedna na istoku i jedna na zapadu zemlje, i one ratuju jedna protiv druge. Na severu su se ustoličili islamisti. Oni profitiraju od beznađa koje je zahvatilo ljude. Svakodnevno ih je sve više. Pridružuju im se i ljudi iz inostranstva, iz Sirije i Tunisa. „Islamska država“ širi svoju mrežu. Međunarodna zajednica to samo pasivno posmatra.

Evropa mlako reaguje na krizu. A pogođena je. Hiljade izbeglica pokušavaju da u čamcima pređu 660 kilometara mora, koliko ih deli od Italije. Tom izbegličkom talasu nema kraja.

Hod po žici

I Amerika odmahuje rukom. Doduše, predsednik Obama drži važne govore o terorizmu. Ali kad se radi o delovanju, suzdržan je. Njegovi prethodnici su zajedno sa američkim saveznicima, Saudijskom Arabijom, Egiptom, Kuvajtom, Jordanom i Ujedinjenim arapskim emiratima garantovali stabilnost na Bliskom istoku. Obama je na distanci od bivših saveznika. Nada se da će tako nastaviti dijalog sa Iranom. Obami je Teheran potreban, kako bi smirio situaciju u Iraku i Siriji. To je težak hod po žici za američkog predsednika. A borbe u Libiji i dalje traju.