OHR ćuti, problemi se gomilaju | Politika | DW | 07.12.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Bosna i Hercegovina

OHR ćuti, problemi se gomilaju

Tvrdnje Mladena Ivanića da BiH ne može da dobije status kandidata u EU sve dok OHR ne bude zatvoren, a strane sudije ne odu iz Ustavnog suda, nagoveštaj su nove politizacije, procenjuju sarajevski analitičari.

Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Mladen Ivanić smatra da BiH ne može da dobije status kandidata i počne pregovore o punopravnom članstvu u Evropskoj uniji sve dok OHR (Kancelarija visokog predstavnika) ne okonča svoj mandat i dok strane sudije ne napuste Ustavni sud BiH. Ivanić je rekao da se ta pitanja moraju rešiti pre odgovora na upitnik Evropske komisije, koji će u BiH 9. decembra da donese evropski izaslanik za proširenje Johanes Han. Predsedavajući Predsedništva to je izjavio za Radio Republike Srpske iznoseći lični stav, bez prethodne konsultacije s druga dva člana Predsedništva. Za sarajevske analitičare to je znak da ni predstojeći procesi evropskih integracija u BiH, uključujući i odgovore na upitnik Evropske komisije, neće biti lišeni nepotrebne politizacije. Na udaru je, smatraju, ponovo pravosuđe u Bosni i Hercegovini.

Bivši sudija Ustavnog suda BiH Kasim Trnka podseća da je Ustavni sud dogovoren Dejtonskim sporazumom i da je Dejtonski sporazum „teško uspostavljena ravnoteža između velikog broja različitih rešenja“. „Sporazumom je uspostavljen i specifičan balans između tzv. entitetskog glasanja u Parlamentu BiH i stranih sudija u Ustavnom sudu. Zašto Ivanić ne traži ukidanje tzv. entitetskog glasanja? Insistiranje iz RS da strane sudije odu iz Ustavnog suda i da se u tu instituciju uvede entitetski ili nacionalni ključ u donošenju odluka, potpuno je nepoznato u komparativnom ustavnom pravu drugih ustavnih, pa i redovnih sudova. Do sada nije viđeno da se u sudstvu traži nacionalni kompromis. U Dejtonu je napravljen kompromis, a ukinuti samo jedno njegovo rešenje, jedan kamen-temeljac tog sporazuma, značilo bi srušiti čitav sporazum. Zato je BiH potrebna celovita ustavna reforma čime bi se stvorile pretpostavke da ova zemlja iz dejtonske, pređe u tzv. briselsku fazu. Ustavnim promenama se mora prići uravnoteženo. Jednostrano to nije moguće uraditi“, kaže Kasim Trnka za DW.

Sarajevo Bosnien - EU Integration Fachkonferenz Kasim Trnka

Kasim Trnka: Dejtonom je napravljen kompromis, a ukinuti samo jedno njegovo rešenje, značilo bi srušiti čitav sporazum

Manipulisanje referendumima

U međuvremenu je i opozicija u Republici Srpskoj posegnula za referendumom kao načinom rešavanja sporova. Novi predsednik Srpske demokratske stranke (SDS) Vukota Govedarica, kaže da će tražiti raspisivanje novog referenduma u RS, ovoga puta o reformama u pravosuđu BiH kojim, kako tvrdi, upravlja „pravosudna mafija čiji je cilj zaštita interesa krupnog kapitala“.

„Zanimljivo je da se opozicija u RS, koja je referendumom o 9. januaru izigrana na oktobarskim lokalnim izborima, sada koristi istom metodologijom. To su pretnje i ucene u pogledu ustavnih rešenja u vezi s pravosuđem u BiH“, kaže Kasim Trnka. „Tokom rata i etničkih progona u RS, uspostavljena je homogena nacionalna struktura, a pripadnici ostalih naroda su marginalizovani. I naravno, kada se sada nešto proglasi pitanjem od vitalnog nacionalnog interesa, onda će homogena populacija podržati zahteve nacionalnih lidera. To je jedan od primera kako referendumom, inače demokratskim oblikom izražavanja narodne volje, može ozbiljno da se manipuliše i vršiti pritisak na određene institucije sistema“, kaže Trnka.

Političari iz RS traže i zatvaranje OHR-a u Bosni i Hercegovini. I politički analitičar Almir Terzić veruje da je krajnje vreme za zatvaranje OHR-a, ali ne zato što je BiH napredovala u procesu demokratizacije društva, već zato što je vreme da domaći političari „konačno počnu da rade i da rešavaju konkretne probleme“.

Čekajući akciju OHR-a

Almir Terzic, Politologe Bosnien und Herzegowina

Almir Terzić: Sve dok je OHR tu, iz zgrade institucija BiH na Marindvoru će gledati u pravcu ’bele kuće’ s nadom da će odatle stići rešenje

„Sve dok je OHR u Bosni i Hercegovini, iz zgrade institucija BiH na Marindvoru će gledati u pravcu ’bele kuće’ s nadom da će odatle stići rešenje“, kaže Terzić. „Iako OHR formalno ne donosi odluke već godinama, političari u BiH i dalje se potajno nadaju da će visoki predstavnik iskoristiti bonska ovlašćenja. Takva očekivanja posebno su bila izražena u slučaju referenduma o Danu RS, korišćenja bosanskog jezika u obrazovnim ustanovama tog entiteta, kao i popunjavanju Kluba srpskog naroda u federalnom Domu naroda. OHR ćuti, a problemi se gomilaju. Tako smo od jedne došli do tri presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, a tu su i presude Ustavnog suda u vezi s izbornim zakonom, te načinom izbora delegata u Domu naroda Parlamenta Federacije. Da nema OHR-a i nade u korišćenje bonskih ovlašćenja, verujem da bi kulminacija problema u BiH dovela do potpune paralize rada institucija, što bi građane konačno podstaklo na adekvatnu reakciju“, kaže Terzić za DW.

Zatvaranje OHR-a, međutim, zavisi od procene Upravnog odbora Veća za sprovođenje mira. Odbor bi trebalo da proceni da li je BiH ispunila sve uslove i ciljeve (tzv. program 5+2) za zatvaranje OHR-a. Ostalo je još da BiH reši pitanje državne, odnosno vojne imovine i uspostavi efikasnu političku stabilnost. Sudeći prema izveštajima aktuelnog šefa OHR-a Valentina Incka Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, BiH još uvek nije politički stabilna, a njene institucije i ustavni poredak meta su konstantnih napada. „Referendum (o Danu RS) predstavlja veliko kršenje Dejtonskog sporazuma i rušenja vladavine prava u BiH“, navodi Incko u izveštaju podnetom UN 8. novembra ove godine. I u ambasadi Ruske Federacije u BiH nedavno je potvrđeno da u međunarodnoj zajednici nema konsenzusa oko procene situacije u Bosni i Hercegovini u vezi sa zatvaranjem OHR-a.

DW.COM