Ogroman evropski novac za zaštitu klime | Evropa | DW | 16.01.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Evropski parlament

Ogroman evropski novac za zaštitu klime

Evropski parlament je uverljivom većinom prihvatio ambiciozni „Zeleni dil“ (Green Deal). Njime bi EU opet postala lider u očuvanju životne sredine. Za taj cilj će biti odobreno i mnogo novca – ali za sada samo teoretski.

Planovi Evropske komisije da se već do 2030. smanji emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na 55 odsto dobili su na kraju u Evropskom parlamentu podršku uverljive većine od 482 poslanika iz svih glavnih poslaničkih grupa: narodnjaka, socijaldemokrata, liberala i naravno Zelenih. Evropska unija želi da ponovo ima šta da pokaže svetu već na konferenciji o klimi u Glazgovu u novembru ove godine. A želi i da partnerima na predstojećem sastanku na vrhu EU i zemalja Afrike, a i nakon toga na takvom sastanku sa Kinom, pokaže kuda bi želela da se kreće Stari kontinent.

Ipak, do takvog zaključka nije bilo lako doći: portparol Evropske narodne stranke Peter Lize podseća da „zaštita životne sredine i klime, ako se radi na pravi način, može da stvori nova radna mesta i obezbedi rast privrede“. On naročito hvali odredbe o održivom šumarstvu i podršku industriji u prelazu na proizvodnju koja bi više čuvala klimu. No oni nisu zadovoljni što, voljom Zelenih i socijaldemokrata, sektor saobraćaja nije ušao u okvire trgovine certifikatima za emisiju ugljen-dioksida, a izuzete su i stambene zgrade.

Bilo bi bolje da je još više

Socijaldemokrate takođe načelno podržavaju te mere zaštite klime, naročito zato što će se podrška davati samo za projekte koji ne čuvaju samo klimu i životnu sredinu, već i biološku raznovrsnost. Drugim rečima, to neće biti novac koji će ići samo velikim kombinatima, upozorava Delara Burkhart: „Da li želimo da podrška poljoprivredi zavisi samo od veličine pogona?“ Ili – „da li bi trebalo nagraditi visok kvalitet i očuvanje osnova za život?“ Socijaldemokrate žele politiku zaštite klime da povežu sa socijalnom transformacijom i tu posebno ističu regione koji su do sad živeli od eksploatacije uglja. Ali nipošto im se ne dopada što pre svega konzervativne stranke atomsku energiju još uvek smatraju energijom koja će očuvati klimu. Tako Francuska i Češka žele da i dalje koriste svoje nuklearke, iako će sledećim generacijama da dopadne da se brinu za otpad.

Zahtevi Evropskog parlamenta značili bi i velike promene za poljoprivrednu politiku EU

Zahtevi Evropskog parlamenta značili bi i velike promene za poljoprivrednu politiku EU

Zeleni su naravno oduševljeni što je prihvaćen tako opširan plan mera zaštite klime, iako bi zapravo oni hteli još i više. Oni žele da to bude zaista pravi preokret i u poljoprivredi i u čitavom odnosu prema zaštiti klime, ali i da se postave jasni rokovi. Žele i mnogo više novca za taj cilj: Evropska komisija predložila je četvrtinu budžeta EU da usmeri ka tom cilju, a Zeleni žele bar polovinu!

Dobro „podmazati“ zaštitu klime

A novac je već i sada ogroman: Evropska komisija je ove nedelje predložila plan ulaganja biliona evra (1.000.000.000.000 evra) u sledećih deset godina, a tu je onda i novac za „Pravednu tranziciju“ (Just Transition Fond) za područja koja će i socijalno naročito biti pogođena merama zaštite klime. To se pre svega odnosi na regione u kojima se eksploatiše ugalj i jasno je da je to cena kojom bi se umirile članice koje i dalje tvrde kako ne mogu bez uglja.

Jer Poljska, ali i područje Zapadne Makedonije tvrdi da će to ugroziti 250.000 radnih mesta. Zato će već u sledećem periodu budžeta biti odvojeno oko 100 milijardi evra kako bi se tamošnjim zaposlenima ponudila alternativa.

No iako se uporno navode ogromni iznosi i „teške milijarde“, stručnjak za finansije stranke Zelenih Sven Gigold upozorava da je reč zapravo o kuli u oblacima. Jer Evropska komisija je u tu svrhu odvojila samo dodatnih 7,5 milijardi evra, a sve ostalo bi trebalo stvoriti preraspodelom iz drugih izdataka Evropske unije, povoljnim kreditima Evropske investicione banke i sopstvenim sredstvima zemalja-članica i njihovih firmi. Čitava finansijska konstrukcija je zapravo slična takozvanim „Junkerovim fondovima“ iz proteklog mandata (tada je to bilo namenjeno merama oživljavanja privrede) u kojem je on zamislio da bi evropski novac bio samo kamenčić koji će izazvati lavinu investicija iz drugih izvora.

Šta sa rudnicima uglja?

Šta sa rudnicima uglja?

Račun bez krčmara?

Jer o novcu i sledećem srednjoročnom budžetu EU tek bi trebalo postići dogovor, a bitka oko toga je izuzetno teška. Brisel tvrdi da bi sve članice trebalo da plaćaju više u kasu EU – Komisija traži 1,11 odsto BDP, a Evropski parlament čak 1,3 procenta. Mnoge štedljive članice, među kojima je i Nemačka, suviše dobro znaju kako izgledaju podrške Evropske unije i šta se događa s novcem kad on završi u Briselu, tako da istrajavaju na gornjoj granici od jednog procenta BDP.

Sve je dakle jasno – a ipak ništa nije jasno: Evropska unija je jasno prihvatila potrebu zaštite klime i stala iza transformacije privrede svih zemalja-članica. Ali tek će članice odlučiti odakle će stići ogroman novac koji će biti potreban. Rasprava se već vodi, ali pod predsedavanjem Hrvatske će teško doći do dogovora o tako važnom pitanju. Tek kad od sredine godine predsedavanje bude preuzela Nemačka, na sastanku o evropskom budžetu ove jeseni, moglo bi da se zna da li će Evropska unija biti spremna i da plati svoje ambiciozne planove o zaštiti klime.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama