OECD: oporavak od korone trajaće dugo | Politika | DW | 02.12.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

OECD: oporavak od korone trajaće dugo

Tek krajem 2021. godine globalna ekonomija dostići će nivo na kojem je bilo pre pandemije korona-virusa, prognozira OECD. Države se oporavljaju, ali različitim brzinama – u zavisnosti od regiona.

„Po prvi put od početka pandemije postoji nada u bolju budućnost“, piše glavna ekonomistkinja OECD Lorens Bun u novoj prognozi ekonomskoj razvoja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Ali dodaje i da će put oporavka biti pun opasnosti i da će za neke zemlje trajati duže nego za druge.

Svetska ekonomija će u ovoj godini zabeležiti pad od 4,2 odsto, ali će iduće godine za isto toliko da poraste, navodi se u izveštaju. Kod 37 članica OECD, pad će biti još veći (-5,5%), a oporavak će ići sporije. Nemačka može da se teši time da će njena privreda u ovoj godini imati manji pad od proseka Evropske unije.

-pročitajte još: Novi lokdaun, nove brige za privredu

Da svetska ekonomija ukupno bolje stoji nego recimo SAD ili evrozona za to je zaslužna pre svega Kina. Zemlja iz koje se kovid 19 proširio po čitavom svetu jedina je nacionalna ekonomija koje neće zabeležiti pad, nego rast (+1,8%). Uz to, za iduću godinu predviđa se rast kineske ekonomije od osam odsto, što je veoma puno u poređenju s drugim ekonomijama.

Očekivanja OECD kada je reč o globalnoj recesiji u ovoj godini otprilike se poklapaju sa prognozom koju je jesenas izneo Međunarodni monetarni fond (MMF). Ali, što se tiče rasta u idućoj godini OECD (+4,2%) je manje optimističan od MMF koji očekuje rast od +5,2 procenta. OECD je sigurno manje optimističan zbog drugog talasa pandemije koji hara u mnogim zemljama.

Sve zavisi od vakcine

Pretpostavka svakog oporavka je, prema OECD, da novo izbijanje zaraze može da bude ograničeno i da vakcina bude većinom dostupna do kraja 2021. godine. Ali, šta ako pritom nastanu ozbiljni problemi s raspodelom vakcine ili ako se pojave neočekivane nuspojave? „To bi veoma opterećivalo privredu i povećalo rizik da slabije nacionalne ekonomije i preduzeća dospeju u finansijsku krizu, što bi imalo globalne posledice“, odgovara ekonomistkinja Bun.

Nezaposlenost je među članicama OECD za 1,25 odsto veća nego pre pandemije. U SAD i Kanadi ona je međutim više porasla nego u Evropi. To je tako pre svega zbog brojnih programa skraćenog radnog vremena u Evropskoj uniji kod kojih država zaposlenima isplaćuje deo plata umesto poslodavca kako bi preduzeća mogla da odustanu od davanja otkaza.

Infografik - World GDP growth - EN

Povećava se nejednakost

Sektor niskih plata naročito je pogođen. „Za zaposlene s niskim kvalifikacijama i one s malim platama posebno mnogo je smanjen broj radnih sati“, navodi se u izveštaju OECD. „To još više povećava ionako veliku nejednakost koja je postojala i pre pandemije.“

I mladi ljudi koji sada traže posao trenutno su u lošijem položaju. „Krajnje je teško u sred krize stati na sopstvene noge na radnom tržištu“, kaže Bun za DW.

Izveštaj OECD hvali brojne pakete za spas privrede kojima su države, često uz pomoć centralnih banaka, svoje nacionalne privrede uspele da sačuvaju od najgorih posledica.

Sada je „presudno da oni koji imaju političku odgovornost takvu pomoć i dalje pružaju kako bi obezbedili preživljavanje privrednih grana, preduzeća i s tim povezanih radnih mesta“, kaže ekonomistkinja Bun. „Lekcija koju smo naučili iz proteklih meseci je da su te mere odgovarajuće.“

-pročitajte još: Nemačka privreda: mukotrpni povratak u normalnost

Preporuke politici

Izveštaj izričito upozorava da se ne smeju prerano obustaviti mere pomoći. „Cilj bi za sve zemlje trebalo da bude izbegavanje preranog i naglog obustavljanja programa pomoći“, navodi se u izveštaju. Vlade bi, osim toga, trebalo da misle kako da se stvarno pomogne onima koje je kriza naročito jako pogodila, smatraju u OECD.

Tri preporuke je OECD uputio onima koji nose političku odgovornost. Prvo, oni bi morali da investiraju u osnovna područja, kao što su „obrazovanje, zdravstvo i fizička i digitalna infrastruktura“. Drugo, trebalo bi odlučno da deluju kako bi sprečili „porast siromaštva i nejednakosti s obzirom na prihode“. Treće, OECD poziva sve na jaču međunarodnu saradnju: „Svet ne može da reši globalnu krizu tako što će svaka zemlja da deluje za sebe.“

Na kraju, glavna ekonomistkinja OECD Lorens Bun unosi i malo umerenog optimizma: ona se nada da će svet nakon pandemije „biti manje-više isti – ali ipak malo bolji“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama