„Održivost“ – nemački izum

To što se u 17. veku radilo u rudarskom gradu Frajburgu okruženom šumovitim planinama, bilo je sve, samo ne održivost. Godine 1677. na mesto vrhovnog rudarskog satnika došao je Hans Karl fon Karlovic. On je počeo da nagleda eksploataciju prirodnih resursa od strane rudnika i topionica gvožđa. To što je barokni plemić sa perikom tada video u važnom planinskom pojasu Evrope, nimalo mu se nije svidelo. Jer rudnik srebra za čiji pogon je korišćen drveni ugalj, u to vreme je bezobzirno uništavao okolne šume. Visoka peć je godišnje gutala 20 hektara šuma.

„Ne sme biti posečeno više drva, nego što novih raste”

Posledice eksploatacije šuma Fon Karlovic je upoznao tokom proputovanja kroz Italiju, Španiju i Francusku. Od tada je bio jedan od najžešćih kritičara vlasnika rudnika koji su želeli brz profit. Zahtevao je kraj uništavanja šuma i tražio od svih korisnika drva aktivno učešće u pošumljavanju i vraćanju ravnoteže između rasta i krčenja šuma. „Ne sme biti posečeno više drva, nego što novih raste” - ta izjava fon Karlovica važi za kamen temeljac modernog šumarstva.

Srednjovekovni saksonski termin - održivost ponovo je zaživeo tek pre 20-ak godina. Termin „održiv razvoj“, na konferenciji UN u brazilskom Rio de Žaneiru konačno je postao moto globalnog pokreta za zaštitu životne sredine. Termin koji je Karl fon Karlovic upotrebio u šumarstvu postao je sinonim za pravedan svet koji živi u skladu sa prirodnim resursima. Odbor za održiv razvoj, stretegije za održiv razvoj – kritičari kažu da je u međuvremenu termin degenerisao u kliše, koji vlade, preduzeća, nevladine organizacije koriste za svoje potrebe.

Marlen Time, predsednica Saveta za održiv razvoj nemačke vlade zato traži povratak korenu te reči. Ona je fascinirana pretečom zelenih, fon Karlovicem: „Ne samo privredu nego i delovanje vlade bi mi kao društvo morali da preispitamo, da ispitamo kako bi mogli da ojačamo efikasnost resursa, energije i ekonomije“.

Kišne gliste važne koliko i Nemačka banka

Iako mnogi danas misle da su ideološke borbe između boraca za zaštitu životne sredine i predstavnika privrede stvar prošlosti, Olaf Čimpke, predsednik ekološkog udruženje NaBu smatra da će sporova biti dokle god privreda ne bude na pravi načina vodila računa o uslugama prirode: „23 vrste kišnih glista u Nemačkoj su podjednako važne za nemačku produktivnost kao i Nemačka banka, jer kišne gliste proizvode tle od koga svi mi živimo“.

Kako 300 godina stara ideja može da zaživi u zemljama u razvoju? To je glavni izazov budućnosti za Tanju Gener. Portparolka Nemačke razvojne agencije GIZ smatra da su ideje fon Karlovica kompas i cilj. Generova ističe da su dnevne potrebe za drvetom u zemljama Afrike, Južne Amerike i Azije šume skoro potpuno opustošile. „Tu se moraju uvesti koncepti održivog šumarstva i mora se voditi računa o tome da drvo može i da raste, to smatram da je važan vid brige za budućnost“, kaže Generova.

Tanja Gener dodaje i da je za održivost neophodno snažno učešće političara. Dakle stremljenje ka održivosti će i u budućnosti biti jedan težak i iscrpljujuć proces. U svojoj knjizi napisanoj pre 300 godina, Karlovic samo jednom spominje termin održivost, međutim čitavih pedeset i dva puta spominje reč „marljivost“. Ona će biti neophodna svima koji se zalažu za održivost u budućnosti.

Autori: Rihard Fuhs / Boris Rabrenović

Odg. urednica: Ivana Ivanović