Odmeravanje snaga na Bliskom Istoku

Jemen se raspada. Predsednik i premijer te male zemlje na južnom kraju arapskog poluostrva povukli su se krajem januara sa svojih funkcija – zbog pritiska pobunjeničkih Huta koji su zauzeli njihova mesta. Oni su mesecima opsedali vladinu četvrt u Sani i na kraju prisilili državni vrh na ostavku. Od tada se zemlja nalazi u slobodnom padu: državne institucije, poput policije i pravosudnih organa, gotovo da više i ne funkcionišu, a umesto i do tada slabog održavanog javnog reda, u Jemenu sada vladaju haos i anarhija.

Zemlje Zapada, poput SAD, Velike Britanije i Nemačke, zatvorile su svoje ambasade još pre mesec dana. Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke sve svoje građane koji se nalaze u Jemenu poziva da napuste tu zemlju. U čitavoj zemlji, navodi se na stranicama Ministarstva, postoje „značajni rizici od unutrašnjih, plemenskih sukoba, masovnih demonstracija i terorističkih napada“.

Huti žele vlast u čitavoj zemlji

Ministri spoljnih poslova Arapske lige, na sastanku u Kairu koji se održava ovog ponedeljka (9.3), raspravljaju o zajedničkom delovanju u slučaju Jemena. Do jednostavnih rešenja se verovatno neće doći. Huti, udruženje plemena naseljenih na severozapadu zemlju koji pripadaju šiitskim Zeidima, mesecima su vodili pobunu protiv vlade. U početku su se opirali pre svega federalnoj podeli zemlje predviđenoj novim predlogom ustava, jer im tako ne bi bio obezbeđen izlaz na more. A onda su, malo po malo, Huti postavljali sve više zahteva koji su išli dalje od prvobitnog cilja. „U toku njihovog napredovanja, sve više je izlazilo na videlo da oni žele vlast u čitavoj zemlji“, navodi se u jednoj studiji berlinske fondacije „Nauka i politika“.

Međutim, Huti su trenutno isto toliko nesposobni da vladaju zemljom kao i vlada koja se povukla. Društvo ugrožavaju nedostatak transparentnosti, siromaštvo i pre svega korupcija što sve potkopava lojalnost građana prema centralnoj vlasti u Sani. Huti tako svoje zahteve za preuzimanje vlasti potkrepljuju u najvećem delu na simboličnom nivou. Njihov moto se u Sani nadaleko vidi – na zastavama na kojima piše: „Bog je velik! Smrt Americi! Smrt Izraelu! Prokleti Jevreji! Pobeda islamu!“

Ulogu protivnika Huta u Jemenu zauzela je teroristička organizacija Al Kaida na Arapskom poluostrvu (AQAP). Njeni borci utvrdili su se uglavnom na jugu zemlje i odatle izvode brojne otmice. Isto tako, ta organizacija podstakla je terorističke napade u Parizu u januaru ove godine. U jednom od raniji izdanja internet-magazina te organizacije pozvano je na ubistvo jednog od karikaturista časopisa „Šarli ebdo“.

Pretenzije Irana

I o Al Kaidi će ministri spoljnih poslova Arapske lige razgovarati u Kairu, ali pre svega će biti reči o tome šta da se radi sa Hutima. Oni, naime, važe kao produžena ruka Irana. Kroz iransku podršku Hutima, smatraju ministri, Teheran pokušava da se dodatno etablira kao hegemonijalna sila na Bliskom istoku.

„Jemen se nalazi u iranskoj zoni uticaja i važi kao član one 'osovine otpora' koja obuhvata Siriju, libanski Hezbolah i militantne šiite u Iraku“, piše internet-magazin Al-Monitor koji se bavi politikom na Bliskom istoku. U vezi s tim, bivši predsednik iranskog parlamenta Ali Akbar Natej je krajem januara za taj magazin izjavio: „Sada vidimo da se naša revolucija izvozi u Jemen, Liban i Irak, kao i u Siriju.“ I izjave drugih iranskih političara dokazuju da je prvobitno lokalni konflikt u Jemenu, odavno poprimio međunarodne razmere. To znači da je sada mnogo više toga u igri nego samo puka neobuzdana i s grubošću sprovođena želja za moći jedne religijske manjine.

Zbog toga su se kod sunitskih suseda Jemena upalile alarmne lampice. „Postoji potpuna međunarodna saglasnost o tome da se puč Huta odbaci“, objasnio je saudijski ministar spoljnih poslova princ Saud al-Faisal pre oko nedelju dana.

Pregovori kao jedina opcija

Otvoreno pitanje je, međutim, kako to sprovesti. Rat u Siriji pokazao je da vojna sredstva ne predstavljaju realnu opciju. Kao i u slučaju Sirije, i po pitanju Jemena će arapski šefovi vlada i država najverovatnije izbegavati direktni oružani sukob s Iranom. Ali indirektno uplitanje, kao što je to bio slučaj u Siriji kroz podršku protivnicima Asadovog režima, verovatno ne dolazi u obzir. Takve akcije su na kraju i dovelo do toga da džihadističke grupe, pre svih one „Islamske države“, prošire svoju vlast.

Pregovori, dakle, ostaju jedina opcija i tu su najvažniji oni aktuelni – o iranskom nuklearnom programu. Ukoliko tu dođe do dogovora, to bi verovatno doprinelo popuštanju napetosti u čitavom regionu. To je ujedno bila i poruka koju je ministar spoljnih poslova SAD Džon Keri tokom svoje posete saudijskom Rijadu protekle nedelje uputio javnosti. Keri je istakao da bi takav dogovor enormno povećao izglede za mir u regionu.

Na primeru malog Jemena jasno se vidi koliko je kompleksno postalo političko odmeravanje snaga na Bliskom istoku. Sukobi pojedinih zemalja su povezani. Upravo iskustvo iz protekle četiri godine pokazalo je da je jedino rešenje za te sukobe, ako je ono uopšte moguće, ono rešenje koje podrazumeva isključivo mirna sredstva.