Odložena isplata kredita Atini

Zaključeno je da bi u pružanje pomoći dobrovoljno trebalo da se uključe i privatni poverioci, jedino nema odgovora na pitanje kako ich privoleti na tu dobrovoljnost. Međutim, odložena je odluka o isplati sledeće rate kredita Atini.

Novi grčki ministar finansija Evagelos Venizelos nastojao je po dolasku u Luksemburg da pokaže da u Grčkoj ne vlada politički haos i da zemlja i dalje zaslužuje podršku. Venizelos je tako izjavio:

„Ovo je velika prilika da ponovim da su grčka vlada i građani veoma angažovana na sprovođenju programa (konsolidacije). Možemo da ostvarimo ciljeve zahvaljujući naporima naših građana i saradnji i pomoći naših partnera“.

Međutim, sve se više sumnja u mogućnosti grčke vlade i spremnost grčkih građana da ostanu na kursu drastične štednje i dubokih reformi. Ekonomisti, ali i mnogi političari u zemljama od kojih se očekuje spasavanje Grčke smatraju da bi najbolje bilo ostaviti zemlju da bankrotira. U Evropskoj uniji mišljenje je drugačije i inače poznata po oštrim istupanjima austrijska ministarka finansija Marija Fekter je izjavila: „Grčkoj više niko ne pozajmljuje novac i zato moramo da nađemo rešenje. Bankrotstvo bi nanelo još veću štetu“.

Pomoć Atini "u sopstvenom interesu"

Fekter je podsetila da grčke obveznice imaju banke, osiguravajuća društva i penzioni fondovi širom Evrope. Ukoliko bi zemlja bankrotirala ta imovina morala bi biti otpisana i zato austrijska ministarka smatra da je pomoć Atini u sopstvenom interesu. Mišljenje deli i nemački ministar finansija Volfgang Šojble. On kaže da bi novom pozajmicom Grčkoj trebalo omogućiti da predahne, ali bi ona prvo morala da garantuje da novac neće biti proćerdan. Šojble je rekao:

„Pre svega u Grčkoj, uz saglasnost svih partija, moraju biti donesena odluke koje će nas uveriti da zemlja može da ispuni preuzete obaveze. Spremni smo da pomognemo Grčkoj, i to se mora učiniti na taj način da bude jasno da riziko neće snositi samo poreski obveznici“.

U pitanju je dugoročno rešenje, ne preživljavanje od meseca do meseca i u tome je važno učešće privatnih poverilaca – banaka, penzionih fondova i osiguravajućih društava. Nemačka je posebno inisistirala na tome, ali je prošle nedelje kancelarka Angela Merkel učinila ustupak francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju i pristala da to učešće bude na dobrovoljnoj bazi. Međutim, predsednik evrogrupe, lukasemburški premijer Žan Klod Junker je protiv i kaže: „Pitanje je koliko može biti učešće privatnih poverilaca, jer bi to moglo dovesti do ocene rejting agencija koja ne bi bila ni u interesu Grčke, ni u interesu evrozone“.

Naime, ako rejting agencije učešće privatnih poverilaca ocene kao nemogućnost Grčke da vraća dugove, zemlja više neće moći da obezbedi kredite na finansijskim tržištima. I požar bi onda mogao da se prenese i na druge velike dužnike kao što su Portugal, Španija ili Italija. To bi i Šojble da izbegne, ali bi istovremeno da privoli privatne poverioce da dobrovoljno učestvuju u riziku. Na koji način – to nije odao.

Autori: Kristof Haselbah, Nenad Briski
Odg. urednik: Jakov Leon

Ministri finansija evrozone očekuju da do sredine nedelje grčki parlament usvoji program štednje. Cilj je ušteda od 50 milijardi evra protiv čega Grci žestoko protestuju.

„Monetarni fond - do đavola!“ Sve do kasno u noć demonstranti su uzvikivali parole, ispred ograde parlamenta u sred Atine. Demonstranti desničarskih stranaka strahuju da će Grčku prodati strancima i da Grci u vlastitoj zemlji, više neće imati šta da kažu. Demonstranti levice upozoravaju na opasnost od budućnosti bez perspektive zato što će buduće generacije morati da otplaćuju kamatu Međunarodnom monetarnom fondu i Evropskoj uniji.

"Svi ti strani krediti - to nije rešenje. Za nas je to previše, nema kraja“, kaže 28-godišnja Elijana, koja je završila medicinu, ali ne može da nađe posao - zbog krize.

„Lopovi, lopovi!“ viču demonstranti i pokazuju na parlament koji je toliko blizu da bi mogli da ga gađaju kamenicama. Ali, policija pazi da se to i ne dogodi. Demonstranti se obraćaju poslanicima koji naime, snose odgovornost za ogromne dugove zbog politike koju su vodili minulih godina, ali i zbog korupcije.

Predsednik vlade Jorgos Papandreu priznaje: svi su političari pravili greške. Ali, sada postoji samo jedan izlaz iz krize: uprkos protestima mora se nastaviti kurs štednje. "Molim parlament da meni i mojoj novoj vladi izglasa poverenje. To je važno zato što se naša zemlja nalazi u kritičnom trenutku."

Papandreu zahteva nacionalni konsenzus za njegov program štednje koji od građana iziskuje još veće poreze. Taj konsenzus on neće dobiti. Demonstranti odbijaju kurs štednje, a najveća opoziciona stranka konzervativna Nova Demokratija traži zaokret u politici – smanjenje poreza kako bi se ponovo pokrenula privreda. Vođa opozicije Antonis Samaras je u parlamentu izjavio da je Papandreuova politika štednje samo još produbila krizu. „Šta su donele sve žrtve naroda? Ništa!“

I zato će on i njegova stranka glasati protiv. Papandreu će zavisiti od tesne većine njegove stranke, socijaldemokratskog Pasoka. Glasanje će se održati u noći između utorka i srede.

Autori: Tomas Borman, Mirjana Veljković-Kine
Odg. urednik: Jakov Leon