Odgovornost mašinovođe - ljudski je grešiti? | Izbor iz štampe | DW | 26.07.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Odgovornost mašinovođe - ljudski je grešiti?

Zašto je voz u Španiji iskočio iz šina? Današnja nemačka štampa špekuliše o uzrocima nesreće i komentariše slučaj tajkuna Hodorkovskog nekada najbogatijeg čoveka u Rusiji i tvrdi da je osuđen po političkoj liniji.

default

Nesreča u Španiji

„Nadam se nema mrtvih, to bi bilo na mojoj savesti“ rekao je mašinovođa voza u Španiji odmah posle nesreće. Tako makar piše španski „El Pais“. On i njegov kolega iz voza su izašli gotovo nepovređeni. Ipak, španska železnica je upozorila da ne treba donositi prenagle zaključke, a sindikati su mašinovođu uzeli u zaštitu. Oni tvrde da je problem bio u automatskom sistemu za kočenje. Poznato je da se voz kretao prebrzo, ali uzroci jedne od najtežih železničkih nesreća u španskoj istoriji i dalje se istražuju.

Spanien Zugunglück Polizei verhört Lokführer

Nesreća u Španiji

Noje Osnabriker cajtung ovako komentariše uzrok nesreće. „Za upravljačkim pultom brzog voza Alvia, bio je iskusan mašinovođa, koji je dobro poznavao deo pruge na kome je toliko ljudi poginulo i povređeno. Taj čovek je, navodno, više od godinu dana prolazio na toj deonici. Ušao je u krivinu više nego dvostruko većom brzinom od dozvoljene i tako izazvao jednu od najtežih nesreća u istoriji španske železnice? Nije mogao da je spreči? Dozvolio je da se ona desi? Do sada nije sasvim razjašnjeno kako je došlo do katastrofe sa najmanje 80 mrtvih i oko 180 povređenih, a u vazduhu i dalje visi pretpostavka da je uzrok bila ljudska greška. U prilog tome govori puno, a protiv toga, za sada malo.

Da li su sigurnosni sistemi mogli da spreče nesreću? To pitanje u ovoj situaciji deluje isuviše tehnički. Mašinovođa je navodno, kratko nakon katastrofe više puta naglasio: „Ljudi smo.“ Tačno, svi smo mi ljudi. Ta istina znači da ljudi prave greške, a te greške su ponekad užasne. Pogrešno postupanje je u ljudskoj prirodi. Da li je i ovde čovek napravio grešku, zato što je bio premoren, nije obratio pažnju, bio je pospan, bolestan? Ili je u pitanju bio nemar, ili čak bezobzirnost? Nadležni duguju žrtvama brzo objašnjenje.“

Spanien Zugunglück Entgleisung Santiago de Compostela Unfall Zug Madrid

Španska nacija u šoku

Noje Vestfeliše izveštava o tome kako je španska nacija u šoku i dodaje: Iako istraga još nije gotova, na scenu već stupaju pitanja o bezbednosti železničkog saobraćaja u Španiji. Pre svega: da li je ovu nesreću sa preko 80 mrtvih bilo moguće sprečiti? Dosadašnji rezultati istrage kažu da je voz sa 220 ljudi uz pun gas doslovno odjurio u svoje uništenje. Možda zbog toga što je mašinovođa omanuo i prevideo da je ograničenje brzine 80 kilometara na sat.

Sistem za automatsko upravljanje koji bi mogao da zakoči voz bez intervencije mašinovođe, očigledno ne postoji baš pre krivine u kojoj se desila nesreća, Da li se ovde, pomalo nemarno štedelo na bezbednosti? Državna železnica svoj novac i subvencije iz EU za sada troši na spektakularne AVE-super brze vozove. Oni predstavljaju „paradne konje“ u Španiji, za njih se izdvajaju milijarde evra. Ti vozovi rade savršeno i nemaju veze sa ovom nesrećom. Oni izazivaju zavist susednih država. Za običnu železničku mrežu i lokalni prevoz odavno nema para. Ali sada se cela nacija našla u šoku pred užasnom dramom.“

Od bogataša do logoraša

A guard escorts former Yukos oil company CEO Mikhail Khodorkovsky (C) to a courtroom in Moscow, where he will stand as a witness in a trial in absentia of former associate Russian-born Spaniard Antonio Valdez Garcia, who was the head of Yukos subsidiary Fargoil company and is accused of embezzlement. AFP PHOTO / ALEXANDER NEMENOV (Photo credit should read ALEXANDER NEMENOV/AFP/Getty Images) 02 Jun 2011

Mihail Hodorkovski

Mihail Hodorovski je stekao svoje prve milione tokom devedesetih godina u Rusiji, kada je i kupio naftnu kompaniju Jukos. Početkom dvehiljaditih bio je najbogatiji čovek u zemlji, finansirao je gotovo sve ruske političke partije i otvoreno podržavao protivnike predsednika Vladimira Putina. Uhapšen je 2003. zbog izbegavanja poreza i prevare, i trebalo bi da ostane u zatvoru do 2017. Tokom služenja kazne, Mihail Hodorkovski je proveo dve godine u logoru za zatvorenike na severu Rusije. Nekadašnji naftni tajkun tvrdi da je njegovo suđenje politički motivisano, i zbog toga se žalio Evropskom sudu pravde. Međutim, sudije u Strazburu odlučile su da nema dokaza da je Hodorkovski politički progonjen.

Vestdojče cajtung: „Šef Kremlja, Vladimir Putin, zadovoljno će primiti k znanju presudu iz Strazbura. Odluka da presuda protiv Hodorkovskog nije bila politički motivisana, zvuči kao prvoklasno oslobađanje od odgovornosti. Zapravo je obrnuto – Sud za ljudska prava je ustanovio da je postupak bio nepošten i proizvoljan, i da je boravak u zatvorskom logoru jasni prekršaj ljudskih prava. Time sudije prilično dobro opisuju trenutnu situaciju u Putinovom carstvu – koje je daleko od pravne države.“

Štutgarter cajtung tvrdi da i moćne države moraju da se pridržavaju zakona: „Svuda u zapadnom svetu važi pravilo da čak i teški kriminalci imaju pravo na pošteno i objektivno suđenje, i presudu koja se neće upravljati po političkoj volji, već se zasnivati na činjeničnom stanju. Evropski sud pravde smatra da je u slučaju Mihaila Hodorkovskog povređeno baš to pravo koje je zapisano i u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Sada je red na Moskvu da pokaže kakve će biti posledice. Svet će posmatrati pažljivo, jer slika o jednoj državi na globalnom nivou ne zavisi samo od privrednog rasta ili deviznih rezervi, već i odnosu sa vladavinom prava. Ako je u pitanju velika sila, međunarodna zajednica primenjuje posebno stroga merila. I to je dobro. Amerikanci su to već iskusili sa „zviždačem” Edvardom Snoudenom, a slučaj Hodorkovski mogao bi da bude lakmus-test za Rusiju.“

Priredio: Darko Janjević
Redakcija: Jakov Leon

Reklama