Odgovori u Briselu - tek prvi deo posla

Srbija je za 45 radnih dana sastavila 6.000 stranica odgovora na oko 25.000 pitanja Evropske komisije. Predaja tog materijala Briselu na razmatranje predstavlja važan i neophodan korak na evrointegracionom putu.

„Danas je istorijski dan za Srbiju. Podnošenje odgovora na evropski upitnik ključni je korak koji potencijalni kandidati za članstvo u Evropskoj uniji preuzimaju kako bi dokazali postignuti napredak u cilju mogućeg dobijanja statusa zemlje kandidata i mogućeg otvaranja pregovora o pridruživanju sa EU“, izjavio je komesar za proširenje Štefan File primajući odgovore na Upitnik od premijera Srbije Mirka Cvetkovića.

U danima koji slede, Evropska komisija razmotriće odgovore Srbije, koji bi trebalo da daju presek stanja u zemlji. Beogradu predstoje eventualna dodatna pitanja, ali i posete evropskih ekspertskih misija koje bi trebalo da ispitaju stanje na terenu.

Evropski komesar Štefan File je za 12. oktobar najavio prezentaciju ovogodišnjeg izveštaja o napretku zemalja u procesu evrointegracija koji bi trebalo da obuhvati i mišljenje Evropske komisije o spremnosti Srbije za dobijanje statusa zemlje kandidata.

I reforme i Hag

Da bi Komisija do 12. oktobra mogla da kompletira svoju preporuku, Beogradu je dat termin da do 1. septembra završi svoj deo posla, koji se odnosi na implementaciju akcionog plana zasnovanog na preporukama Brisela. Premijer Srbije Mirko Cvetković, kaže da je Beograd svesan „zlatnog trenutka“, kao i da će se potruditi da svoje obaveze završi na vreme.

„To podrazumeva čitav niz aktivnosti. Tu je završetak reforme pravosuđa, donošenje izbornog zakona, ukidanje blanko ostavki, donošenje novog zakona o svojini. Sve su to ozbiljne aktivnosti koje mi moramo da završimo u prvom delu godine, ukoliko bismo želeli da do kraja godine dobijemo status kandidata i određeni datum za početak pregovora“, rekao je Cvetković.

Ipak u Briselu je i ovom prilikom još jednom naglašeno da je jedna od osnovnih obaveza Srbije puna saradnja sa Tribunalom u Hagu, kao i da se u tom polju moraju „poboljšati akcije i postići konkretni rezultati“. Zato će, pored mišljenja Evropske komisije, i dva predstojeće izveštaja glavnog haškog tužioca Serža Bramerca, umnogome uticati na eventualnu odluku Evropskog saveta da u decembru 2011. Srbiji da status zemlje kandidata za članstvo u Uniji.

Godina šansi za Srbiju

Da se Srbija, i pored pozitivnog trenda evrointegracija, „ne sme opustiti“ već dodatno aktivirati, poručuje i predsednik Evropske komisije, Žože Manuel Barozo. On savetuje Srbiju da iskoristi šansu i u skladu sa nastojanjima većine njenog stanovništva, napreduje ka evropskoj porodici.

„Srbija je na pozitivnom putu i mora da iskoristi zamah kako bi dalje napredovala. 2011. je godina prilika za Srbiju. Nadam se da će ih ona iskoristiti i napraviti prave izbore koji će je približiti Evropskoj uniji. Na tom putu imaće naše savete, ako želi, i podršku“, rekao je Barozo.

Pored pitanja Haga, kao „osnovnog uslova za ulazak u EU“, Barozo kao krucijalne zadatke Srbije navodi i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Istovremeno, on ukazuje i na važnost koju EU pridaje rasvetljavanju kriminala i ratnih zločina i poziva izvestioca Saveta Evrope Dika Martija da elemente svojih optužbi o ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu podeli sa nadležnim tužiocima Euleksa. Predsednik Evropske komisije kaže i da vrlo poštuje sav Beograda kojim se pravi jasna razlika između tog pitanja i pokretanja dijaloga sa Prištinom.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković