Odeća sve jeftinija

Slavica Ristova radi u maloj tekstilnoj fabrici u Štipu, malom gradu u Makedonji. Šije bluze. Njen je zadatak da prišije rukave. Pre podne je i pored njene mašine za šivenje već su se nagomilale gotove bluze namenjene nemačkom tržištu. "Od jutros sam prišila rukave na pedesetak bluza. To nije mnogo."

Brza isporuka na ceni

Štip je još dok je Makedonija pripadala Jugoslaviji, bio centar tekstilne industrije. Sada fabrike gotovo isključivo proizvode za tržište Evropske unije. Konkurencija je velika, a prednost Makedonaca je u tome što isporučuju robu u kratkom roku. To veoma cene firme iz Nemačke, na primer C&A.

Inače, kada je reč o uvozu odeće u EU, većina tekstilnih proizvoda dolazi iz Kine. Na nju otpada 38 odsto uvoza. Zatim sledi Turska sa 15 i Bangladeš sa osam odsto. Celokupna vrednost uvezene odeće 2007. godine bila je, prema podacima Statističkog ureda Evropske unije, Eurostata, oko 60 milijardi evra. Gotovo svuda se radi na akord, pa tako i u Štipu. Vančo Bogdov, vlasnik fabrike kaže: "Bez akorda nema produktivnosti. Kada radnice rade bez akorda ne rade brzo. Radnice moraju da znaju koliko treba da urade svakog dana…"

Pad cena

A pritisak iz dana u dan raste. Cena odeće je u padu. Od zemalja EU najviše u Velikoj Britaniji. Tamo su između 1999. i 2007. godine cene pale za polovinu. Veliki koncerni, robne kuće i, naravno, diskaunteri diktiraju cene. Oni u inostranstvu kupuju ogromne količine i tako vrše pritisak. U Nemačkoj je, na primer, broj samostalnih tekstilnih preduzeća u poslednjih deset godina opao za 30 odsto.