Od zakonskog snošaja do „pornhuba“ | Mozaik | DW | 30.06.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Od zakonskog snošaja do „pornhuba“

Izložba u Bonu „Bestidno? Promene seksualnog morala“ svedoči o velikim promenama u shvatanju seksualnog morala u Nemačkoj u prethodnih šest decenija. Kako se od zakonskih definicija snošaja stiglo do „pornhuba“?

Seks je danas svuda oko nas. Nikada ranije se o tome nije tako puno i otvoreno razgovaralo. U Nemačkoj se posle Drugog svetskog rata seksualni moral brzo menjao. Ipak, granice još postoje.

Danas ne traje ni 30 sekundi i čovek se nađe usred seksa, a da u njemu ne učestvuje. Portali kao što je „pornhub“ nude besplatne filmiće koji su uredno sortirani po kategorijama: „Lezbejke“, „Seks na javnom mestu“, „Međurasni“… Možda kvalitet filmskog materijala nije baš najbolji, ali je seks.

Do šezdesetih godina prošlog veka niko nije glasno izgovarao reč „seks“. To je bila privatna stvar, ali nekako sakrivena i lišena strasti. Nemački Ustavni sud je 1966. doneo jednu presudu u kojoj je od žene u braku zahtevao „dozvoljavanje snošaja u spremnosti za samopožrtvovanje“ i zabranio da pokazuje „ravnodušnost ili odbojnost“.

Od te presude je prošlo skoro 50 godina. Kao da je seksualni moral odrastao na spidu – od „bračnog polnog čina“ do „50 Shades of Grey“, od skrivenog seksa do seksa na sve strane. Te promene su tema izložbe u „Kući istorije“ u Bonu.

Muškarci vode, žena sledi

Seksualni moral je „ophođenje sa seksualnošću i telom međusobnim odnosom polova“, kaže Judit Kruze. Ona je učestvovala u pripremanju izložbe „Bestidno? Promene seksualnog morala“.

Uloge muškaraca i žena su u pedesetim i šezdesetim godinama prošlog veka bile jasne: Muškarac određuje, žena se podređuje. Do 1958. muževi su mogli određivati ženama da li smeju da rade ili da polažu vozački ispit. Muž je upravljao imovinom i odlučivao o imenima i veroispovesti dece. Žene su često bile u apsolutnoj finansijskoj zavisnosti od muškaraca.

Kommune 1 Uschi Obermaier Rainer Langhans

Uši Obermajer i Rajner Langhans su krajem šezdesetih otvoreno pričali i o svom seksu

Izložba upravo počinje tematizovanjem pedesetih i ne izostavlja nijedan društveni događaj i uticaje na shvatanje seksualnosti u narednim decenijama: pronalazak pilule koja sprečava neželjenu trudnoću, pokret za ženska prava, prosvećivanje, odnos prema homoseksualnosti, pornografiji, cenzuri i prostituciji.

Ipak mora biti malo stida?

Danas se u Nemačkoj može otvoreno diskutovati o seksu. Ali izložba u Bonu pokazuje da, uprkos otvorenosti, ipak nije baš sve rečeno ili baš svima sve jasno. Posetioci izložbe jasno razlikuju razgovor o seksu i svoj privatni seks. Tinejdžeri, koji kikoćući komentarišu izložbu, kažu da mogu relativno otvoreno razgovarati o seksu, ali ne i kada se radi o ličnim iskustvima, jer je to „privatna stvar“. Petnaestogodišnji Marek kaže, na primer, da o tome ne govori jer se to nikoga ne tiče i da ljudi imaju pravo na nešto privatnosti.

Ostaje pitanje stida. To osećanje je kao malo koje drugo skopčano je sa intimnošću i seksom. A izložba stavlja već u naslovu znak pitanja na reč „bestidno“. Koliko stida i bestidnosti postoji u poimanju seksa u Nemačkoj? To neka odluči svako za sebe.

Nemački psiholog Volfgang-Hantel Vitman definiše stid kao osećanje koje nastaje kada se „otkrije nešto što se želelo sakriti“. U svojoj knjizi „Bestidno! Šta gubimo ako je sve dozvoljeno?“ on kaže da je stid „maska privatnosti i intimnosti“ i dodaje da je stid povezan sa individualnim i društvenim kulturnim vrednostima: „Samo kad čovek ima socijalna i moralna očekivanja od samog sebe i ne ispunjava ih, onda oseća stid.“

Brze promene i trajne vrednosti

Socijalna i moralna očekivanja povezana sa seksom postoje i u sadašnjoj Nemačkoj. To potvrđuje jedna nastavnica koja sa učenicima obilazi izložbu. Ona smatra da u savremenom svetu deca i omladina često bivaju pogrešno procenjeni. „Smatram da imaju određene predstave o vrednostima i da znaju da postoje stvari koje nisu za javnost. Ali mediji danas sve izbacuju u javnost, pa deca steknu utisak da moraju da to oponašaju, mada duboko u sebi to vide drukčije.“

Beate Uhse Galerie

Građani DDR-a su posle otvaranja granice 1989. mogli da posete i erotski šop "Beate Uše"

U svakom slučaju, Judit Kruze, koja je sa kolegama postavila izložbu, kaže da izložba svedoči o velikim promenama u shvatanju seksualnog morala u Nemačkoj u prethodnih šest decenija, ali i da postoje vrednosti koje još uvek važe. Recimo ljubav i vernost.

A važno je da se govori i o seksualnosti i o tome kako se menjao način govora o seksualnosti u društvu – od pedesetih, kada nije bilo nikakvog prosvećivanja dece i omladine, do današnjeg veoma ranog prosvećivanja mlađih.