Od Sibira do Jave – narodne igre od kojih zastaje dah

Crvena i bela su boje raskošne narodne nošnje koju je ruski folklorni ansambl pokazao Nišlijama. Raskošna je i melodija uz koju igraju, pa je njihov nastup pravi spektakl koji izaziva divljenje publike i vrlo bučan aplauz.

Iako dolaze iz Krasnojarska, jednog od najhladnijih mesta u Sibiru, izgleda da su im julske temperature u Srbiji veoma prijale. Nasmejani i lepo raspoloženi za igru i pesmu, ruski ansambl je uživao u razgovoru sa publikom i ostalim učesnicima. Svojom pojavom i lepotom izazvali su ogromnu pažnju svih prolaznika koji nisu imali izbora do da zastanu i uživaju u igri i muzici.

Bugarska ruža, poznati parfem, pa otud i ukras u kosi učesnica iz Bugarske. Bugarska je poznata i po dobrom pevanju. Zato je ovaj ansambl imao izuzetno zanimljiv igračko-pevački nastup na glavnom trgu u Nišu. Iskusna pevačka grupa pratila je igru studenata iz ove zemlje.

A folklorni sastav iz Poljske pratili su klarinet i violina. Njihova narodna muzika, čuvena mazurka, razgalila je Nišlije koji su navikli na tradiciju održavanja ovakvog festivala u svom gradu. Zato ga kako kažu, svake godine željno iščekuju.

Iako je u Srbiji folklor vrlo popularan među svim generacijama, mazurka nikome nije izgledala kao lak zadatak. Naprotiv, delovala je kao nešto od čega će se sigurno zavrteti u glavi onom ko pokuša da je odigra. Veoma živa i lepršava, izazvala je gromoglasni aplauz prisutnih.

Ipak, najveći aplauz, pored ansambla iz Rusije, izmamila je Indonezija i to nebrojeno puta. I u defileu su se ove devojke ludo zabavljale, slikajući se sa publikom, smejući se i igrajući neprekidno. Publiku i aplauze nisu privukle samo neobičnim nošnjama i veselim bojama već šarmom i osmesima.

Veoma srdačne i uvek nasmejane, Indonežanke sa Jave imale su i najinteresantnije ukrase na svojoj nošnji i tradicionalne instrumente koje su svirale dok igraju. Na tim šarenim nošnjama preovladava zlatna boja koja ističe njihovu egzotičnu lepotu, ten i zift crnu kosu.

I vojvođanske Lale umeju lepo da zabave publiku. Ipak, posle mnogih brzih ritmova, njihov je bio znatno umereniji. Nakloni partneru i nežno držanje za ruke – prikazali su neka davna vremena kada su se momci i devojke upoznavali na igrankama.

Opanci i vunene čarape su zaštitni znak srpske narodne nošnje. Njihov korak teško je uhvatiti, brz i lak, gotovo hipnotišući. Četiri koraka desno, pa dva u mestu, jedan u levo, pa opet jedan u mestu – to mogu da isprate samo profesionalci.

Isprepletane ruke i šubara – karakteristični su za vlaške igre istočne Srbije. Momci tvrde da im nije vruće iako su u vunenoj nošnji. Kažu da svako područje karakteriše jedinstven stil igranja, drugačije narodne nošnje, muzika i pesme.

Stara srpska izreka kaže „momci oko kola, kao vuci oko tora“, pa ovim kolom pokazuju da je igranje način upoznavanja i udvaranja. Ovom momku nije lako odabrati između tri nasmejane i razigrane devojke. Čuvari tradicije na ovogodišnjem festivalu folklora imali su puno toga da pokažu Nišlijama koji će željno iščekivati i narednu godinu.