Od komunističkog saveznika do članice EU

Šef Komunističke partije Todor Živkov čak je pokušao da Bugarsku načini 16. sovjetskom republikom. Ali 10. novembra 1989. morao je da ode.

U ključnoj 1989. i Bugarska je prošla kroz promene. Balkanska zemlja, današnja članica EU, decenijama je bila najverniji saveznik Moskve. Dan posle rušenje Berlinskog zida, Bugari su doživeli pad dugogodišnjeg komunističkog vladaoca Todora Živkova. Premijer Georgi Atanasov najavio je kao grom iz vedrog neba:

“Politbiro uz prisustvo članova kandidata, sekretara Centralnog komiteta i predsedavajućeg nadzornog odbora, analizirao je sve probleme i jednoglasno odlučio da razreši dužnosti druga Živkova“.

Posle 34 godine 78-godišnji Živkov morao je da ode

Pre svega jer je bio u nemilosti Moskve. Mihail Gorbačov je vršio pritisak na “sestrinske partije”, ali što je još važnije, zavrnuo je slavinu. Od 1986. Bugarskoj se ne isporučuju jeftino nafta i oružje. Deo količina dobijenih od Moskve Bugarska je potajno izvozila i tako zarađivala milijarde dolara. Ekonomska situacija je bila katastrofalna, disidentski pokreti sve jači. Toga je bio svestan i Todor Živkov. Kada je 10. novembra najavio svoju ostavku, o real-socijalizmu jasno je rekao:

„Raspada se, raspada se… I niko to ne može da spreči. Čovek se pita, ko je kriv za to?”.

Vi ste krivac, druže Živkov!

Njegovi partijski drugovi, koji su ga nekoliko dana kasnije isključili iz partije i proglasili narodnim neprijateljim, na to su odgovorili: Vi ste krivac, dragi druže Živkov.

Bio je to uspeh novoformirane opozicije u Bugarskoj, smatra Željo Želev, demokratski predsednik Bugarske od 1991. do 1997. I u pravu je. Posle pada Živkova partijski klan blizak Gorbačovu preuzeo je poslove u Bugarskoj u nadi da će sve ostati po starom, samo bez “starog”. Ali to se nije desilo. Opozicija je brzo učvrstila svoje redove, na sva usta se govorilo o demokratiji i tržišnoj privredi, i državni socijalizam je nestao sa scene.

autori: A. Andrejev, I. Ivanović

odg. urednik: N. Jakovljević