Od humanitarnih do vojnih akcija | Politika | DW | 25.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Politika

Od humanitarnih do vojnih akcija

Nakon Drugog svetskog rata teško je bilo i zamisliti nemačkog vojnika pod oružjem u nekoj stranoj zemlji. Nakon ujedinjenja, Nemačka je pojačala svoj angažman što je uključivalo i slanje vojnika.

Ponovno uspostavljanje nemačkih oružanih snaga nakon pada nacizma počelo je tek 1955/56, nakon što je Savezna Republika Nemačka postala članica NATO. Ponovno naoružavanje Nemaca je jedno vreme bilo veoma sporno.

1955-1989: Bundesver kao armija za samoodbranu i pomoć prilikom prirodnih katastrofa

Prvi angažman Bundesvera van granica Nemačke ostvaren je u Maroku. Godine 1960. su vazdušne snage nemačke vojske prevezle humanitarnu pomoć do grada Agadira, gde je u zemljotresu stradalo na hiljade ljudi. Usledilo je još takvih akcija – na primer u Italiji i u Iranu.

Bundesver je sve više naoružavan i opreman, a povod je bio Hladni rat, odnosno podela Evrope. Ipak, u prvo vreme vodilo se računa o tome da nemačka armija bude u stanju samo da brani svoju zemlju ili partnere u okviru NATO. Naoružane misije van granica Nemačke nisu bile ni zamislive.

1990: Drugi zalivski rat: Partneri u NATO očekuju više

Symbolbild Deutschland Waffenexporte

Dugo je trebalo da pripadnici Bundesvera pređu granice sopstvene države

Po završetku Hladnog rata i posle ujedinjenja Nemačke, njeni partneri u Zapadnom vojnom savezu očekuju veći vojni angažman Nemaca, prvenstveno van granica zemalja NATO. Bundesver nije trebalo da bude samo vojska za odbrambene aktivnosti, već se očekivalo i da se aktivno uključi u međunarodne misije u inostranstvu. Za vreme Drugog zalivskog rata 1990/91. čuli su se zahtevi da Nemačka pošalje i svoje kopnene trupe u krizni region. Bundesver je učestvovao u toj misiji, ali ne i u direktnim vojnim okršajima. Nemačka je stavila na raspolaganje brodove i snage vazdušne odbrane „u svrhu zaštite Turske, članice NATO“. Za vladu u Berlinu ta misija je bila „humanitarnog karaktera“.

1992-1994: Kambodža, Somalija, Ruanda: Još više humanitarnih akcija

Usledile su nove misije. Nakon okončanja građanskog rata u Kambodži, Bundesver je tokom 1992/93. poslao tačno 150 sanitetskih radnika u mirovnu misiju UN u toj zemlji. Prema navodima samog Bundesvera bilo je to prvi put da su nemački vojnici „u značajnom obimu bili poslati u misiju u inostranstvo“. Tokom 1993/94. tačno 2.500 vojnika bilo je u Somalji gde su bili angažovani na zadacima logističke podrške. U Ruandi je Bundesver 1994. uspostavio vazdušni most za snabdevanje izbeglica.

1992 - 1995: Rat u Bosni i Hercegovini: Počinje era „armije u akciji“

Bundeswehr Einsatz in Bosnien und Herzegowina Archivbild

Vojnici Bundesvera su dugo bili prisutni u BiH u okviru mirovne misije

Tokom rata u Bosni i Hercegovini, Nemačka je od 1992. bila deo više međunarodnih misija. Između ostalog, bile su to i misije „Sharp Guard“ i „Deny Flight“ koje su služile za kontrolu trgovačkog i embarga na uvoz oružja u tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, odnosno za nadzor zone zabranjenog leta iznad BiH.

Bila je to prva oružana misija Bundesvera nakon završetka Drugog svetskog rata. Sa stanovništa komandanata nemačke armije, time je počela nova era „armije u akciji“.

Zbog tog vojnog angažmana u Nemačkoj je izbila debata o njegovim principima. Nemački Ustavni sud je 12. jula 1994. zaključio da Nemačka može da se uključi u vojne akcije UN i NATO, ali do to mora da odobri parlament u Berlinu.

1999: Rat na Kosovu – prve borbene akcije

Još veća rasprava izbila je nekoliko godina kasnije zbog učešća Bundesvera u operaciji NATO „Allied Force“. Ta operacija sprovedena je u cilju zaštite stanovnika Kosova od trupa jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića. NATO je izvodio vazdušne napade u kojima je učestvovalo i 14 aviona Bundesvera.

Deutschland Geschichte Kapitel 6 1999 – 2009 Kosovo Krieg Tornado Jagdbomber

Nemački avioni tipa Tornado aktivno su učestvovali u akcijama iznad Kosova i SRJ

Akcija na Kosovu donela je i jednu novost. Po prvi put nakon Drugog svetskog rata nemački vojnici aktivno su učestvovali u borbenim dejstvima – i to u ratu koji je, po Međunarodnom pravu, bio veoma sporan i bez mandata UN. Kritičari su smatrali da je takav angažman Bundesvera u suprotnosti sa nemačkim Osnovnim zakonom i devizom koju je formulisao bivši nemački kancelar Vili Brant: „Nikada više nećemo voditi rat koji će biti van sa teritorije Nemačke!“ Tadašnja vlada socijaldemokrata i zelenih taj rat je nazvala „humanitarnom intervencijom“.

2001: Avganistan - Rat protiv terora

Posle terorističkih napada 11. septembra 2001. po prvi put u istoriji NATO aktivirana je klauzula koja je pozivala sve članice da brane onu koja je napadnuta. Nemačka vlada uključila se u „borbu protiv terora“. Decembra 2001. Bundestag je odobrio angažman Bundesvera. Nemački vojnici postali su deo trupa ISAF koje su bile zadužene za obnovu Avganistana. Žestoke diskusije koje su se rasplamsale tada u Nemačkoj naterale su tadašnjeg kancelara Gerharda Šredera da pred parlamentom postavi i pitanje poverenja sopstvenoj vladi, što se prilikom glasanja završilo njegovom tesnom pobedom. Vlada u Berlinu pravdala je svoj angažman argumentom da siguran Avganistan koji ne bi bio utočište za teroriste, predstavlja i veću sigurnost za Nemačku.

Flash-Galerie Bundeswehr-Einsätze 2010

U napadu na otete cisterne u Avganistanu poginulo je više od sto ljudi

U Avganstanu je trenutno stacionirano 1.800 nemačkih vojnika. Od početka misije u toj zemlji poginulo ih je 54. U jednoj akciji bombardovanje dve otete cisterne, koja se dogodila 4. septembra 2009. po naređenju nemačkog pukovnika Georga Klajna, poginulo je više od sto ljudi. To je najveći broj žrtava u nekoj akciji u koju je bio uključen Bundesver. Misija ISAF završava se krajem 2014.

2014: Isporuke oružja u Irak: „parlamentarno oružje“?

U Nemačkoj se trenutno vodi diskusija o planiranoj isporuci oružja za iračku armiju i za Kurde na severu te zemlje. Vlada u Berlinu želi da im pomogne u borbi protiv terorista „Islamske države“. Neki političari i analitičari u tome vide kršenje tabua u nemačkoj spoljnoj politici. Mnogi postavljaju pitanje da li isporuke oružja, baš kao kod misija Bundesvera u inostranstvu, prvo moraju da dobiju zeleno svetlo parlamenta. Da li će to dovesti do toga da Nemačka uz „parlamentarnu armiju“, armiju čiju upotrebu odobrava parlament, dobije i „parlamentarno oružje“?