Od histerije do nečeg sasvim normalnog!

Prava reakcija bi zapravo bila slaganje ramenima. Jedan fudbaler kaže da voli muškarce. Da, i? To je njegovo apsolutno pravo i nešto što je u današnje vreme sasvim normalno. Političari, umetnici, modni dizajneri, glumci, pevači, pa i sportisti očigledno žive kao homoseksualci. Udeo homoseksualaca i lezbijki u ukupnom stanovništvu Nemačke, prema podacima jedne studije, iznosi između četiri i 17 procenata. Zašto je „coming-out“ (izjašnjavanje) Tomasa Hiclšpergera tako spektakularna vest za Nemačku? Zbog toga što se u najmanju ruku fudbalska javnost još uvek prilično teško odnosi prema toj temi.

Na sve strane se govori o "rušenju tabua". U pitanju je jedan gej, koji je o tome otvoreno progovorio, i to u poslednjem bastionu muškosti, u svetu fudbala. To je zapravo nezamislivo. Rušenje tabua podrazumeva da je prethodno nešto očigledno bilo tabuizirano. Reći javno da ste homoseksualac i uspešno igrati fudbal za mnoge je bilo nespojivo. Sada je vreme da se dokaže suprotno.

Hiclšpergerova odluka da izađe u javnost i saopšti tako nešto je s obzirom na pozadinu veoma hrabra. Reč je o ogromnom iskoraku u tendencionalno homofobičnom svetu fudbala. Hiclšpreger je inteligentan čovek koji se zalaže protiv isključivosti, antisemitizma i rasizma. On nije obični fudbaler. Odlučiti se za javno izjašnjavanje te vrste mu sigurno nije bilo lako, šest godina se borio sa time, hoće li i može li svetu reći da je homoseksualac.

Njegov oprez nije bio slučajan. Na kraju karijere, kolege iz reprezentacije su pričale ponižavajuće viceve o homoseksualcima, a čelni ljudi u svetu fudbala poput Rajnharda Raubala, predsednika Udruženja klubova Bundeslige, snažno su upozoravali na posledice jednog takvog izjašnjavanja. Stoga nije slučajno da se Tomas Hiclšpreger na ovaj korak odlučio tek po okončanju aktivne karijere. On više ne mora da strahuje od neprijateljstva iz navijačkih redova, iz čije anonimnosti se decenijama urla protiv homoseksualaca, ne mora da razmišlja o nezrelim komentarima svojih kolega, ne mora da strahuje za sponzore.

U ogromnom medijskom odjeku Hiclšpergerovog javnog izjašnjavanja da je homoseksualac nudi se šansa da se stvari promene. Sada i zauvek. Ohrabrenje koje Tomas Hiclšpreger dobija na društvenim mrežama na Internetu je ogromno. Čini se da su brojni fanovi čekali na to da se jedan profesionalac odvaži na tako hrabar korak. To sve protivreči svakom horor-scenariju da bi jedan fudbaler Bundeslige, koji otvoreno kaže da je gej, u najkraćem mogućem vremenu izgubio svoj posao.

Ali ovo nije zadatak pojedinaca među aktivnim profesionalnim igračima. To je društveni zadatak fudbalskog sveta i medija. Okruženje takođe mora da izrazi svoje uverenje onako kako je to učinio Tomas Hiclšpreger. Navijači bi trebalo da prestanu da pevaju glupave homofobične pesme, a umesto toga da se odluče za plakate ohrabrenja. Odgovorni u svetu fudbala trebalo bi da ohrabre, a ne da upozoravaju. A novinari bi trebalo da spreče histerične reflekse i divlje da špekulišu o tome ko će biti sledeći. Hiclšperger se odvažio na to da izađe iz sopstvene senke. Sada bi to trebalo da učini i fudbalski svet.

Komentar: Joša Veber / jil