Od ekonomske do političke krize EU

Više nego ikada ranije nezaposlenost je bila tema razgovora lidera Evropske unije koji su se sinoć (14.3.) okupili na redovnom martovskom samitu u Briselu. Istovremeno, više hiljada građana Belgije, Nemačke, Francuske, ali i drugih evropskih zemalja, demonstriralo je ulicama Brisela zahtevajući ublažavanje mera štednje, podsticanje privrednog rasta i smanjenje nezaposlenosti.

„Imajući u vidu naše sumorne ekonomske izglede, ali i rastuće društvene nemire, pažljivo smo razmotrili situaciju. Svi smo svesni rastuće frustracije, čak i očaja ljudi. Ali znamo i da nema lakih odgovora. Jedini način za izlazak iz krize jeste otklanjanje njenih uzroka u korenu“, kaže predsednik Saveta Evropske unije Herman van Rompej.

Iako evropska ekonomska strategija zasnovana prvenstveno na vraćanju finansijske stabilnosti, obezbeđivanju održivih javnih finansija i strukturnim reformama počinje polako da daje rezultate oni se još ne mogu „prevesti“ u privredni rast i otvaranje novih radnih mesta.

„Nadamo se da će, prema predviđanjima Evropske komisije i Evropske centralne banke, ekonomija početi da raste krajem ove i u sledećoj godini. Došli smo do preokreta. Finansijska stabilnost i povratak poverenja su apsolutno ključni i oni se moraju održati“, kaže Van Rompej.

Od ekonomske do političke i krize identiteta EU

Međutim, dok privredni rast ne ojača dovoljno, on neće biti u stanju da stvari nova radna mesta. Evropska unija se u ovom trenutku suočava sa rekordnom stopom nezaposlenosti od skoro 12 procenata. Nezaposlenost među mladima je duplo veća, dok je gotovo 60 odsto mladih Grka bez posla. U situaciji kada se većina lidera EU zalaže za smanjenje javnog duga pomoću smanjenja budžetskih troškova i podizanjem poreza, predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc upozorava da bi „očaj“ mogao Evropu dovesti do „duboke, ne samo ekonomske, već i krize političkog sistema i identiteta Unije“.

„Nijedan evropski lider ne može biti zadovoljan situacijom u kojoj je 26 miliona ljudi bez posla. Zato moramo da razgovaramo o generisanju privrednog rasta što će imati uticaj na zapošljavanje ljudi“, smatra Enda Keni, premijer Irske, zemlje koja trenutno predsedava Evropskoj uniji.

I dok i nemačka kancelarka, Angela Merkel, koja zastupa „tvrdu liniju“ štednje, smatra da je „neophodno da se mladima u Evropi obezbedi mogućnost zaposlenja“, evropski lideri za sada još ne predlažu alternativu politici štednje. Umesto toga govori se o kratkoročnim merama borbe sa socijalnim posledicama krize, a u svrhu podsticaja zapošljavanja mladih iz evropskog budžeta biće izdvojeno 6 milijardi evra. Analitičari kažu da je to dovoljno za jedva 100 evra po svakoj mladoj osobi koja je bez posla u 27 zemalja Evropske unije.

Drugog dana samita druge teme

Drugi dan samita lidera zemalja i vlada EU (15.3.) biće posvećen razgovoru o paketu finansijske pomoći Kipru, koji bi mogao da postane peta članica Evropske unije koja će dobiti evropski program za izlazak iz dužničke krize. Istovremeno jedna od tema razgovora mogao bi da bude i zahtev Francuske za ukidanje embarga na isporuku oružja sirijskim pobunjenicima. Naglašavajući da su „politička rešenje propala“, francuski predsednik, Fransoa Oland nada se da će u to ubediti i svoje evropske partnere. U suprotnom Francuska je „spremna da sama preuzme odgovornost“, izjavio je Oland u Briselu. Za razliku od Pariza i Londona, druge evropske prestonice, recimo Berlin, protive se takvom koraku, upozoravajući na eskalaciju sukoba u Siriji. Odnosi Rusije i EU takođe su tema drugog dana martovskog samita Evropske unije.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković