Od Šengena do Evrope bez granica

Pre 22 godine niko to nije očekivao, kaže Rodžer Veber. Gradonačelnik pograničnog mesta Šengen dobro se seća potpisivanja sporazuma. Kako kaže, to nije bila velika stvar. Pet država, Nemačka, Francuska, Belgija, Holandija i Luksemburg, poslalo je svoje državne izaslanike u Šengen. Ugovor je umesto tadašnjeg nemačkog kancelara Helmuta Kola, potpisao Valdemar Šrekenberger.

"Tada je većina ljudi verovala da će granice ostati otvorene godinu dana, a potom biti zatvorene. Niko nije mogao ni da pretpostavi da će to biti velika stvar", priseća se Veber. I zaista potrajalo je 10 godina, dok nisu ukinute kontrole na granicama izmedju zemalja potpisnica sporazuma, kao i Španije i Portugalije.

Danas meštani Šengena i njihovi susedi imaju najviše koristi od Sporazuma. Luksemburško seoce leži direktno na granici sa Francuskom i Nemačkom. Francuz Žorž Klajn putuje već 40 godina iz svog rodnog mesta za Šengen, a nakon ukidanja kontrole pre 12 godina to mu je znatno olakšano. Najveću prepreku, u medjuvremenu, čine traktori na uskim putevima.

Klajn je najpre putovao poslom za Šengen. Ali sada i kao penzioner koristi prednosti otvorenih granica. Svraća u Šengen na koju čašicu, jer su alkohol, ali i benzin i cigarete tamo jeftiniji. Ipak nisu svi oduševljeni ukidanjem kontrole. Jozef Braun smatra da je slobodan transport robe kroz buduće potpisnice Šengena super, ali i da postojanje odredjene kontrole ljudi ne bi bilo na odmet.