Obrezivanje žena - nedovoljna zaštita u Evropi

Obično se uzme brijač (mogu da posluže i makaze i nož). Njime se iseku stidne usne devojčice - zajedno sa klitorisom. To se najčešće radi bez anestezije i dezinfekcije. Posle toga se vagina zašije i ostavi se samo otvor veličine palidrvca, za vršenje male nužde. Fizički i duševni bol nanet mladom biću ostaje - doživotno.

Ovakve scene su svakodnevica širom sveta, pre svega na rogu Afrike, u Zapadnoj Africi, na Bliskom istoku i u Aziji. Prema navodima organizacije za ženska prava Ter de Fam, najraspotranjenije su u Somaliji. Tamo je 98 odsto žena starih od 15 do 49 godina osakaćeno na opisani način. U susednoj Etiopiji i u Sudanu, tu sudbinu deli više od 70 odsto žena. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, širom sveta je obrezano najmanje 150 miliona žena. Svake godine biva obrezano tri miliona devojčica.

Sive zone u azilnom pravu

Žene koje se, bežeći od takve sudbine, sklone u Evropu, mogu da potraže azil u zemljama Evropske unije. "Evropsko azilno pravo počiva na Ženevskoj konvenciji o izbeglicama, koja utvrđuje izbeglički status", objašnjava za DW Sofi Fore iz belgijske organizacije za pružanje pravne pomoći Intakt: "Na to mogu da se pozovu žene koje strahuju da će biti obrezane". Predstojeće genitalno sakaćenje se tretira kao i progon.

Mnoge žene koje su pobegle to ne znaju, kaže Linda Ederberg iz organizacije Ter de Fam u razgovoru za DW. Osim toga, i vlasti u EU prave određene razlike. "Ako je obrezivanje već izvršeno, to nije razlog za dodelu azila". Ali, ako postoji akutna opasnost, žene u to moraju da ubede vlast zemlje u kojoj su potražile utočište, kaže Ederbergova. Belgijska pravnica Fore smatra da je to "siva zona" azilnog prava. Jer, žena koja je prošla kroz jednu torturu, time nije postala imuna na druge vrste tortura.

Jasne smernice, samovoljno sprovođenje

Do sada su vlasti donosile različite odluke - već prema slučaju. Pri tome su često odbijale da dodele azil ženama koje je u njihovim zemljama čekalo sakaćenje genitalija, iako je Evropska komisija već izdala smernice za postupanje u takvim slučajevima. Prema tim smernicama, prema ženama u prihvatnim centrima treba da se postupa posabno pažljivo; devojke i žene koje traže azil već i zbog svoje starosne dobi treba da se smatraju ugroženim osobama. Na taj način može da se pomogne i ženama koje iz stida ili neznanja ne žele da otvoreno govore o svojoj sudbini.

"Sve zemlje EU su morale da do jula 2015. ujednače svoje zakone sa smernicama EU", kaže Foreova, i dodaje da se to do sada - nije desilo. Prema njenim rečima, Evropska komisija trenutno pokreće postupak protiv zemalja koje te smernice još nisu sprovele u delo.

Rasprostranjena praksa i u Evropi

No, ni mnoge žene u Evropi nisu pošteđene obrezivanja. Procenjuje se da na Starom kontinentu ima oko 500.000 obrezanih žena, ali i 180.000 devojaka i žena kojima tek preti takva sudbina. Tačne brojke se ne znaju. "Mi iz organizacije Ter de Fam imamo neke svoje procene stanja u Nemačkoj, jer država nema podatke o tome", kaže Ederbergova. Tako je i u mnogim drugim zemljama EU.

"Obrezivanje žena je široko rasprostranjeno i u Evropi. Doduše, u čitavoj evropi postoje zakoni koji to zabranjuju, ali se oni, nažalost, ne kontrolišu", kaže za DW Valter Lučinger, direktor austrijske fondacije "Pustinjski cvet" koju je osnovao 2002. zajedno sa bivšom specijalnom ambasadorkom UN Voris Diri. Lučinger prenosi da u Evropi, na primer, u zdravstvenim sistemima, još uvek ne postoji svest o primerenom ophođenju sa osakaćenim ženama. Zbog toga je njegova fondacija 2013. u Berlinu otvorila bolnicu Valdfride. Tamo lekari i psiholozi pomažu žrtvama obrezivanja na način koji podrazumeva staranje o kompletnoj ličnosti.

Članica organizacije Ter de Fam Idah Nabaterega, koja se bavi savetovanjem potencijalnih žrtava obrezivanja, kaže da bi žene u dijaspori trebalo da budu bolje obaveštene o pravnim odredbama u evropskim zemljama u kojima traže utočište. Nabatarega u Evropi traga za ženama koje tajno vrše obrezivanja i nastoji da promeni njihovo ubeđenje. "Žene bi trebalo upoznati sa zakonima, sa njihovom pravima i mehanizmima zaštite koji postoje u Nemačkoj i Evropi", kaže ova aktivistkinja. U Nemačkoj je obrezivanje žena 2013. eksplicitno uneto u krivični zakonik - onima koji vrše takve zahvate preti kazna i do 15 godina zatvora. Borci za ženska prava smatraju da to nije dovoljno. Oni traže da se na evropskom nivou formira sistem informisanja, da se usavrši prosvećivanje žena iz određenih sredina, i da se unapredi sistem dodele azila. Dug je put koji još treba preći da bi društvo - i u Evropi - počelo da se na primeren način bavi problemom obrezivanja žena.