Obnova bez mira

Grad Kidal na severoistoku zemlje u ovom trenutku kontrolišu pobunjenici MLNA. Tako se nazivaju oružane snage pokreta za nezavisnost tuareških plemena. Ali malijska vojska već se kreće u smeru Kidala. Kada će vojnici stići u taj grad? Portparol vojske, potpukovnik Dijaran Kone, nije želeo da o tome informiše Dojče vele.

„Možemo da pretpostavimo da će vojska ući u taj grad vrlo brzo“, kaže Ulrih Delijus, referent za Afriku u Društvu za ugrožene narode. Ta organizacija se bori za prava Tuarega. Osvajanje Kidala bilo bi prava prekretnica, smatra Delijus. „Tada će se jasno videti kako se vojnici ophode sa Tuarezima – i sa onima koji su naoružani, kao i sa onima koji to nisu. Strahujemo da će se nastaviti prekomerno nasilje“, kaže Delijus. Tokom osvajanja, u oblasti u kojoj žive Tuarezi, već je ubijeno oko 400 civila.

Utvrđenje Tuarega

Kidal se smatra poslednjim uporištem MNLA, pokreta koji se zalaže za nezavisnu državu Tuarega. MNLA je osvojila Kidal i druge gradove na severu Malija u martu 2012. Uskoro je, međutim, morala da preda kontrolu islamističkim pobinjenicima, koji su osvojili ceo sever zemlje. Ali nakon što su francuske trupe i vojnici iz Čada oterali islamiste početkom februara, MNLA je uspela da povrati svoj uticaj.

Potpukovnik Dijaran Kone objašnjava da je cilj premeštanja vojske u pravcu Malija – bezbednost zemlje. Važno je da se obezbedi uredno održavanje predsedničkih izbora koji se planiraju za kraj jula. Naročito je Francuska ta koja uporno insistira da se izbori održe, jer prelazna vlada Malja nema demokratski legitimitet. Predsednik Diokunda Traore stupio je na dužnost na predlog Zapadnoafričke zajednice EKOVAS, da bi zamenio Amadua Sanogoa, koji je došao na vlast vojnim pučem u martu 2012.

Izbori, hrana i bezbednost

Ulrih Delijus iz Društva za ugrožene narode ne veruje da će se izbori održati već u julu. Više od 400.000 Malijaca i dalje živi u inostranstvu ili su interno raseljeni u samom Maliju. „Oni u svakom slučaju moraju da učestvuju na ovim izborima, inače rezultati neće biti reprezentativni“, kaže Delijus. „Trenutno ne vidimo da je nešto tako moguće.“ Pored toga, vlasti u Maliju moraju da pokrenu dijalog sa svojim partnerima u sukobu, kaže taj borac za ljudska prava. A Evropa bi trebalo, uz pružanje finansijske pomoći i da zatraži da Mali poštuje ljudska prava i da potraži političko rešenje za pitanje Tuarega.

Za obnovu Malija najvažnije su dve stvari, kaže Anete Loman, direktorka ogranka nemačke fondacije „Fridrih Ebert“ u prestonici Malija – Bamaku: „Humanitarna situacija na severu i dalje je rovita. Hrana je glavni problem“, kaže Lomanova. „U svakom slučaju, moramo da se pobrinemo da se i tamo uspostave državne strukture.“ Bezbednost koju pružaju predstavnici države, bila bi od presudne važnosti, smatra Lomanova.

Napad na civile

Razlog za nesigrunost su islamistički pobunjenici koji i dalje terorišu stanovništvo. Već tri puta od kako su francuski vojnici oslobodili grad Gao, pobunjenici su započeli puškaranja i organizovali samoubličke napade. I oblast u kojoj se nalazi Kidal je ugožena – i to ne samo zbog okršaja između vojske Malija i tuareških pobunjenika. U subotu 11. maja, napadač za koga se smatra da pripada islamistima, pucao je u masu ljudi koja je čekala na humanitarnu pomoć u jednom selu u blizini Kidala. U napadu je ubijeno troje civila.

Iako nasillje traje, francuski ministar spoljnij poslova Loren Fabijis deluje samopouzdano. „Pobedili smo u ratu. Sada moramo da pobedimo i u miru“, rekao je Fabijis u Briselu.

Autori: P. Hile / R. Sore / D. Janjević
Odgovorni urednik: I. Đerković