„Obaveštajci rade za svoj račun“ | Politika | DW | 27.04.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

„Obaveštajci rade za svoj račun“

Dve i po godine nakon što je svet saznao o sveobuhvatnoj špijunaži NSA, smenjen je šef nemačke službe BND Gerhard Šindler. On nije ni znao šta mu dešava u kući, kaže za DW istraživački novinar Hans Lajendeker.

DW: Prošlo je dve i po godine otkako su Nemci – inače osetljivi na pitanja zaštite podataka – praktično zanemeli kada se otkrilo da ih američka NSA špijunira u velikom stilu. Ta služba je čak sarađivala i sa nemačkom službom namenjenom inostranstvu BND, čiji je šef Gerhard Šindler sada smenjen. Zašto tek sada?

Hans Lajendeker: Jer se tada smatralo da on nije znao šta rade odeljenja njegove službe. Ali je analizom utvrđeno da tako nešto nije retkost u BND-u. To znači da BND, koji ove godine slavi 60 godina postojanja, vodi neki svoj život – nezavisno od toga ko je predsednik te službe. I Šindler je zbog toga ispaštao. U ovom slučaju su godinama korišćene ključne reči (pojmovi za pretragu koje su BND-u doturale američke službe, a na osnovu kojih je onda nemačka služba špijunirala brojne osobe, čak i recimo predstavnike francuske vlasti, prim. red.), a da Šindler pri tome nije znao o čemu se radi.

BND bi trebalo da je podređen Kancelarskom uredu i kontrolisan od strane nadležnog odbora Bundestaga. Šta razlikuje tvu instituciju od drugih?

Gerhard Schindler BND Präsident

Smenjeni šef BND-a Gerhard Šindler

Pre svega to što tamo rade obaveštajci, a neki od njih uvek rade za sopstveni račun – čak i protiv svojih šefova. Mnogi pristojno obavljaju svoj posao, ali je u biti tajne službe da u njima postoji i poseban soj ljudi. Zato su šefovi uvek u vrućim stolicama jer su im radnici takvi kakvi su.

I u nemačkim tajnim službama nisu svi bili oduševljeni praksom da BND dostavlja podatke američkoj NSA. Ko su bili interni kritičari takve prakse?

Konflikti zapravo postoje u svim odeljenjima. Teško je dovesti pet tajnih službi za isti sto i naći zajedničku liniju. Postoje različiti parcijalni interesi, najpre je bilo 13 odeljenja, a sada ih ima 12. Odeljenje koje je izgubilo taj status bilo je u nekoj vrsti pobune. Takve napetosti i nezadovoljstvo zaposlenih koji su pogođeni poznajemo iz svih institucija. Samo, kod tajnih službi to ima ekscesivni oblik.

Svojevremeno je Merkelova, kada se saznalo da je prisluškivan i njen telefon, poručila Amerikancima da nije pristojno da „prijatelji“ prisluškuju jedni druge. Ali BND je godinama bio praktično pomoćno osoblje Vašingtona. Zašto Kancelarski ured nije mogao bolje da kontroliše tu službu?

Kancelarski ured je dobijao naznake na takvo ponašanje, ali nije sledio te tragove. To je veliki problem. U tom uredu postoji koordinator rada tajnih službi, gospodin Friče, koji je upozoravan na dešavanja, ali je sve to gurao u fijoku. A citat Angele Merkel, da prijateljima ne pristaje da se prisluškuju, takođe se ispostavio kao netačan jer je BND sam u nebrojenim slučajevima prisluškivao prijatelje iz Pariza, Rima i druge.

Hans Leyendecker bei Maybrit Illner 25.04.2013

Lajendeker: BND vodi neki svoj život, nezavisno od toga ko je predsednik te službe

Da li su posle afere sa NSA komunikacijske navike Nemaca postale drugačije? Da li se, recimo, poverljive stvari radije ne pričaju telefonom?

Ne. To je pitanje koje traje nekoliko dana tokom kojih možda pomislite da ste prisluškivani. Ali ne verujem da se u ponašanju nešto dramatično promenilo. Ima nekoliko telefona povezanih sa parlamentom koje nije tako lako prisluškivati. Pa ipak, i tu hakeri uspevaju da provale sistem. U običnim okolnostima ljudi pričaju isto kako su i pre činili.

Šta pod novim rukovodstvom BND može i treba da radi drugačije?

Nada je svakako da više neće svako raditi za svoj račun. Drugo, treba tražiti nove puteve na polju kibernetičke-bezbednosti. Treće je planirano preseljenje iz Pulaha (naslovna fotografija), gde je smešten BND, u Berlin. To je kod BND-a veoma komplikovano jer govorimo o ukupno 6.500 saradnika od kojih će 1.000 ostati u Pulahu dok će drugi mahom boraviti u novoj centrali u Berlinu. Novi šef BND-a imaće težak zadatak da služba ostane jedinstvena celina.

*Hans Lajendeker (66), spada u najeminentnije istraživačke novinare Nemačke. Od osamdesetih godina je izneo na svetlost dana brojne afere u visokoj politici. Radi za minhenski list Zidojče cajtung.

DW.COM