"Obamina država nadzora"

Prema izveštajima Vašington posta i Gardijana, američka Agencija za nacionalnu bezbednost NSA od 2007. godine sprovodi specijalni program zvani „Prizma“. Pomenuti listovi prenose da tajna služba ima pristup serverima Majkrosofta, Gugla, Fejsbuka, Epla i drugih IT-firmi. Mediji sada govore o „Obaminoj državi nadzora“ ili „Definitivno nastupilom dobu Velikog brata“ (naslovi iz magazina Špigel).

Tajni sud tajne službe

Agencija za nacionalnu bezbednost je u okviru mera predviđenih antiterorističkim zakonom „Patriot akt“ podatke pecala direktno na serverima velikih internet-firmi - koje, međutim, sve to demantuju. Demantiji nisu nikakvo čudo s obzirom da najnovija otkrića zaista temeljito ruše njihov kredibilitet i poverenje korisnika. Vašington post prenosi da je odgovarajuće programe za špijuniranje na servere Gugla, Fejsbuka i njima sličnih instalirala američka federalna policija FBI. S druge strane, pomenuti list i britanski Gardijan su u posedu dokumenata same Agencije za nacionalnu bezbednost iz kojih se vidi da ona nadgleda elektronsku komunikaciju građana na osnovu odluke specijalnog suda koji zaseda u tajnosti.

Rena Tangens, koja spada u pionire zaštite podataka o ličnosti u Nemačkoj i osnivačica organizacije „Digitalkuraže“, za Dojče vele je izjavila: „Sve se to odvija u velikoj tajnosti. Pomenute firme kažu da nisu znale ništa o svemu, a moguće je da to i moraju tako da predstave. Postoji američki zakon o obaveštajnom nadgledanju osoba u inostranstvu, i u izmeni od 2008. godine recimo piše da Sjedinjene Američke Države mogu da nadgledaju takozvane klaud-servise čak i kada se odgovarajući serveri nalaze u Evropi“.

Skloniti se od američke jurisdikcije

Klaud-servisi ("Oblaci") su serveri na kojima veliki broj ljudi drži svoje fotografije, filmove i dokumente, poput Gugl drajva, Dropboksa i sličnih. Organizacije poput „Digitalkuraže“ odavno upozoravaju da ni elektronska pošta, ni nalozi na Fejsbuku i Tviteru, ni drugi internet-servisi nisu baš tako privatni kao što nam izgleda iako ih koristimo pomoću korisničkog imena i lozinke. Zapravo, lozinke ne vrede ništa - ako se za naše dokumente interesuje Američka agencija za nacionalnu bezbednost. Doduše, za sada važi pravilo da ona sme da rovari samo po dokumentima koji su pohranjeni na serverima američkih firmi. „Mi savetujemo“, kaže Rena Tangens, „da evropski korisnici ne koriste usluge velikih američkih koncerna, znači umesto naloga na Fejsbuku može da se otvori internet-prezentacija kod nekog nemačkog provajdera. To važi i za naloge elektronske pošte, nikako se ne savetuje održavanje takvog naloga samo kod Gugla, najbolje je koristiti usluge lokalnih provajdera. U Nemačkoj su takvi provajderi u nadležnosti nemačkih sudova tako da ne mogu da šalju podatke američkim tajnim službama.“

Valjda ne mogu. Doduše, elektronske komunikacije koje se ne odvijaju preko američkih firmi u Nemačkoj nadgleda ovdašnja tajna služba, pa je logično pretpostaviti da je i u drugim zemljama slična situacija. Svako ima svoje nacionalne organe za nadzor.

Autor: Saša Bojić

Odg. urednica: Ivana Ivanović