Nema sajma oko kojeg se isprelo toliko legendi kao oko Cebita. Sajam o informacionoj tehnologiji, softveru i hardveru rođen je još 1970. kao deo Sajma industrije u Hanoveru, koji je do danas ostao najveći sajam svoje vrste na svetu. Ali kako je informatika postajala sve krupnija i važnija, Cebit je od 1986. bio zaseban događaj.
Već je taj prvi Cebit bio obeležen tragedijom – smrt nemačkog računarskog pionira Hajnca Niksdorfa kojeg je u sajamskoj hali pokosio infarkt. Ili naredne godine kada je oštra zima pogodila Hanover, zavejani su bili pristupni putevi, krov Hale 1 pretio je da se sruši pod teretom snega. Cebit su koristeći nemačku reč za sneg posprdno nazivali Schneebit.
Ali ipak se u tada najvećoj sajamskoj dvorani sveta – imala je za to i potvrdu Ginisove knjige rekorda – odvijao „Centar za kancelarijsku i informacionu tehniku“ sa nemačkim akronimom Cebit. U taj je akronim uklopljeno i novo nezgrapno ime sajma: „Centar za automatizaciju kancelarije, informacionu tehnologiju i telekomunikacije“.
Narednih godina je sajam postajao najvažniji posvećen računarima na svetu. Tako je 1994. Bil Gejts u Hanoveru najavio revolucionarni operativni sistem Windows 95, koji je iduće godine predstavljen baš na Cebitu. Taj je sajam brojao 755.000 posetilaca.
Onda je 1999. među 7.400 izlagača bio internet-provajder AOL koji je najavio pravo čudo – prvi internet fletrejt za Nemačku. U prevodu, platiš paušalno mesečno i koristiš koliko hoćeš. A tada su se mnogi sumnjičavo pitali – kome još treba toliko interneta?
Smena milenijuma donela je dotcom eksploziju. Slično je eksplodirala i euforija oko Cebita. Preko 850.000 posetilaca 2001. dovelo je i Hanover i sajamske dvorane do ivice pucanja. Stigli su mobilni telefoni, pa GPRS sa neverovatnih 56 kilobita u sekundi. Koja je to tek revolucija bila! Uzgred, danas se Nemačka sprema za uvođenje 5G mreže koja nudi 100 megabita u sekundi.
Ali hajp oko interneta delovao je neprolazno, do tada potpuno nepoznate firme su na sajmu u Hanoveru pravile divovske žurke. Za neke od tih firmi više niko nije čuo. Jer onaj dotcom mehur je pukao. To isprva nije škodilo Cebitu koji se u međuvremenu proširio na 26 sajamskih hala.
Ipak, u jednom monetu se sve promenilo. Sajam više nije znao šta hoće da bude: izložba za publiku ili za industriju? Mnogo se eksperimentisalo, recimo odvajanjem sajma Cebit Home specijalno za one koji traže tehniku za kućnu upotrebu. Širenje u inostranstvo nije uspelo jer je Cebit Amerika održan samo jednom u Njujorku.
Pojavila se žestoka konkurencija u vidu Consumer Electronic Show u Las Vegasu ili Mobile World Congress u Barseloni. Broj posetilaca je konstantno opadao. Prošle godine su organizatori hteli da umesto u hladnom martu pokušaju sa sajmom u toplijem junu i obećavali pozicioniranje Cebita kao „vodećeg digitalnog događaja Evrope“. Uzalud. Došlo je tek 120.000 posetilaca (poređenja radi, Beogradski sajam knjiga beleži oko 200.000 poseta, prim., ur).
Što se tiče Cebita, sve što se na njemu poslednjih godina moglo videti, bilo je i četiri sedmice kasnije na Sajmu industrije u Hanoveru. Naime srastanje softvera i hardvera, umrežavanje fabrika (Industrija 4.0). Tako srasta ono što zajedno i pripada. Cebit se vraća pod plašt iz kojeg se pre trideset i kusur godina iskrao.