Nuklearka u Černobilu, turistička atrakcija

Poslednjih 25 godina napušteno okruženje Černobila, sumoran je podsetnik na razaranja nastala zbog nuklearne energije. Sada je Černobil postao i nešto više. Izgleda da je to sada turistička atrakcija.

Na početku černobilske ture, gosti prvo moraju da pokažu pasoše na dva vojna kontrolna punkta, da potpišu da su upoznati sa rizikom i da prođu kraj brojnih znakova upozorenja na izloženost radijaciji. Onda se ulazi u autobus i obilazak počinje!

Šta je plan za danas?

Počećemo od grada Černobila. Ovde vidimo dva objekta “Parka slave” sa vojnim vozilima koja su učestvovala u dekontaminaciji ovog regiona, drugi spomenik je vatrogascima.

24-godišnji Nikolaj Fomin stoji ispred autobusa obučen u vojnu radnu uniformu. Formin je turistički vodič u černobilskoj “isključenoj” zoni - pojasu od 30 kilometara oko mesta eksplozije. Unutar zone legalno mogu da žive samo ljudi poput Fomina, koji rade za vladu. Vratili su se i neki bivši stanovnici uprkos upozorenjima na opasnost od radijacije. Fomin saopštava grupi da nema razloga da se danas plaše prevelike radijacije. „Za ceo jedan dan naša doza zračenja biće oko tri mikro jedinice. Kada, na primer, letite avionom, radijacija po gramu je otprilike 2,5 na sat vremena, tako da nije opasno za vas, a ni za mene.“

Oni koji rade u okruženju Černobila, poput Fomina, uvek nose uređaje koji mere radijaciju. Kada izloženost dosegne maksimum, obično posle nedelju do dve, moraju napustiti Černobil na određeni period.

Fomin grupu iz autobusa vodi u Park slave. Mala travnata površina pokrivena je vojnim tenkovima. Neki od njih koji su raščišćavali mesto eksplozije su još kontaminirani. Fomin prinosi uređaj zarđalom tenku kako bi to i pokazao. „Ovde pokazuje skoro 0,5. Kada uređaj približite tenku. Počeće da pišti, jer je vrednost 12. Da li biste želeli da proverite sami? Ne? Zašto?“

Zvuk koji uređaj ispušta tokom cele posete podsetnik je na prošlost Černobila. Nivo radijacije je bio 400 puta veći od onog nakon bombardovanja Hirošime. Čak i u šumama na jugu Nemačke divlji veprovi koji se hrane pečurkama su i dalje pozitivni na visoki nivo radijacije

Opasnost još traje

„25 godina kasnije čitam, kako se zaštitni omotač oko reaktora raspada i da su potrebne velike investicije kako bismo obezbedili da reaktor ostane siguran“, priča Manfred Redelfs istraživač u Grinpisu, u Nemačkoj. Ovde je kako bi bolje razumeo sve ono što se pre četvrt veka dešavalo. Kaže da je eksplozija u Černobilu suštinski promenila politiku zaštite životne sredine, posebno u Nemačkoj.

Jedna od posledica je da je osnovano Ministarstvo zaštite životne sredine na saveznom nivou nakon eksplozije u Černobilu, čime smo dobili koordinaciono telo sposobno da reaguje odmah. Dakle nije uticalo samo na debatu o nuklearnoj energiji u Nemačkoj, već i čitavoj organizaciji zaštite životne sredine u Nemačkoj.

Još jedna nuklearna katastrofa nedavno je opet promenila ekološku politiku u Nemačkoj. Snažan zemljotres u Japanu početkom ove godine pokrenuo je topljenje nuklearnog reaktora u Fukusimi. A to je iniciralo niz anti-nuklearnih protesta širom sveta. Nemačka i Švajcarska su odgovorile odlukom da fazno isključe sve nuklearne reaktore do kraja dekade. Vodil Nikolaj Fomin kaže da je i njegovo interesovanje za Černobil poraslo od Fukušime. On misli da je ova vrsta turizma, na mestu katastrofe, dobra stvar.

„Za mene je ovo bolje od odlaska na plažu. Drugačije je. Ova tišina, mrtva tišina bez ljudi, bez auta… bez ikakvog pokreta, sem životinja koje jure praznim ulicama.“

Fomin vodi grupu kroz grad Pripit, gde je više od 50.000 ljudi bilo primorano da se evakuiše. Grupa hoda pored visokih, pustih stambenih zgrada. Izbledele zavese još vise na nekim prozorima. Obližnji zabavni park je zarđao i „zamrznut u vremenu“.

Da li ljudi koji su živeli ovde pokušavaju da se vrate, da li dolaze da vide šta se desilo sa njihovim starim stvarima?

„Da, video sam nekoliko njih, plakali su. To je velika tragedija. Sve su izgubili. Počeli su živote od nule, od ničega“, odgovara naš vodič i dodaje: „Černobil je bio prva, a Fukušima druga lekcija ljudima. Ko će biti sledeći? Možda Nemačka, možda Francuska, možda SAD.“

To su pitanja koja sebi postavljaju mnogi turisti kad se vrate u autobus. Njihove slike obilaska Černobila pravi su podsetnik na to šta se dešava nakon nuklearne katastrofe i nadaju se da se to nikada neće ponoviti.

Autori: Kejtlin Kerol / Daniela Vranković
Odg. urednik: Jakov Leon