NSA špijunira i isključene računare

Program se zove „Kvantum“. Tako se zove tajna organizacija protiv koje se Džems Bond bori u poslednjim filmovima. Ali stvarnost je odavno prevazišla filmske zlikovce. Tajna služba Sjedinjenih država, NSA, može da špijunira računare, čak i kada nisu povezani sa internetom.

„Kvantum“ funkcioniše slično bubicama za telefone, agent mora da ubaci, tj. ugradi u računar posebno prepariranu radio-bubicu. To može da uradi preko USB kartice ili izmenjenih delova računara, direktno kod proizvođača. Bubica odašilje radio talase, koje hvata prijemnik, udaljen ne više od nekoliko kilometara.

„Njujork tajms“ piše da je NSA tako preparirao oko 100.000 računara, koje na primer koriste ruska i kineska vojska, trgovci drogom u Meksiku, trgovinske institucije Evropske unije ili Pakistan – tamo gde je ubijen Osama bin Laden.

Reforma obaveštajnih službi

NSA taj metod koristi nekih pet godina: „Cilj je bio pristup inače nedostupnim podacima“, citira list stručnjaka za bezbednost Džemsa Luisa iz Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu. Međutim, preko radio talasa, NSA može u računar i da ubaci programe, na primer: program koji registruje svaki otkucaj na tastaturi.

Sve to izlazi na videlo uoči sednice na kojoj danas (17.1.) predsednik Barak Obama želi da predstavi svoje planove za reformu obaveštajnih službi. Neke informacije su već procurele, pa se unapred mogu reći dve stvari: tajnim službama u SAD ne predstoji revolucija i drugo – reč je pre svega o privatnoj sferi Amerikanaca. „Nadam se da će predsednik slediti preporuke svog ekspertskog tima, naime da se telefonski meta podaci Amerikanaca čuvaju u telefonskim kompanijama, a ne u NSA“, rekao je kongresmen demokrata Adam Šifer.

Ali ni to nije sigurno. Prema „Njujork tajmsu“ predsednik želi da ti takozvani telefonski meta podaci (ko, kad i s kim razgovara) i ubuduće ostanu u rukama tajnih službi.

Veća zaštita privatnosti stranaca?

Posle velike ogorčenosti i gneva u Nemačkoj i drugim zemljama, i privatnost stranaca bi trebalo da bude bolje zaštićena od očiju i ušiju američke tajne službe. Detalje bi trebalo da razradi jedna radna grupa, u narednim mesecima, prenosi „Njujork tajms“.

Kongresmen Šifer iz Kalifornije nada se da će predsednik podržati američke internet firme koji strahuju za svoj posao, u situaciji kada tajne službe imaju pravo da špijuniraju sve podatke. „Želim da čujem od predsednika kako možemo ponovo da uspostavimo poverenje kod stranaca, tako da oni sa našim internet firmama mogu da posluju i tako da se poštuje njihova privatnost“, kaže Šifer.

Međutim, u SAD nikada nije bilo govora o specijalnim „No spy“ sporazumima sa pojedinačnim zemljama. O tome neće biti reči ni ovog petka. Pitanje je dakle, kakvu će utehu, u vezi sa „Kvantumom“, predsednik Obama uopšte moći da ponudi.

Autorka: Dijana Roščić (ard)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković