Noć kada je „pokopana“ NDR

Vic je bajat, a glasio je ovako: „Kada NDR sa 65 godina ode u penziju, tada može na zapad“. Međutim, NDR-u je to uspelo već nakon 40 godina. U noći, kada je donota odluka, kod nekih poslanika našle su se i suze u očima, opisuje Klaus Taubert, bivši dopisnik istočno-nemačke agencije ADN. Legendarno 30. zasedanje istočnonemačkog parlamenta ili Folkskamera (Volkskammer), na kojom je zapečaćena sudbina Nemačke Demokratske Republike, dogodila se samo dva sata posle sednice na kojoj su poslanici razgovarali o budućem uređenju istočno-nemačkih izbornih jedinica. Uveče, 22. avgusta premijer Lotar Demezjer zakazao je vanrednu sednicu, što je kao premijer DDR-a imao pravo. Sednica je počela u 21:00. Budućnost Nemačke još uvek je bila otvorena.

Hrišćansko-demokratska unija (CDU), koja je tada vodila koalicionu vladu, nalazila se u teškoj krizi. Dva dana pre toga, Socijaldemokratska partija (SPD) napustila je sa svojim ministrima i državnim sekretarima vladu. Među socijaldemokratama bilo je i onih kojima je nemačko ujedinjenje išlo prebrzo, a to su bili ministarka za socijalna pitanja Regine Hildebrant, ministar finansija Valter Romberg i ministar spoljnih poslova Markus Mekel.

Premijer Demezjer je znao: sada ili nikada. Dao je i svoju reč kancelaru (SR Nemačke) Helmutu Kolu. Prilikom kratke posete početkom avgusta obećao je Kolu da će utvrditi termin za pristupanje NDR-a Saveznoj Republici Njemačkoj za 14. oktobar. Zbog toga je Demezjer od poslanika tražio da se „završi igra oko termina pristupanja Nemačkoj i da se stvari razjasne“.

Duga i neizvesna sjednica

Oko 21:00 sat, 363 poslanika NDR-a selo je u smeđe fotelje dvorane parlamenta kako bi odlučili kada i kako uspešno i do kraja sprovesti ujedinjenje Nemačke. U novinarskim kabinama i na tribinama, mesta su bila puna izveštača, ali i diplomata iz celoga sveta, na stolicama rezervisanim za članove vlade - upražnjena mesta SPD-ovih ministara, a na zidu je i dalje visio simbol NDR-a (srp i šestar). Pitanje je bilo: koliko dugo?

U istoj dvorani, pre samo godinu dana, održavale su se sednice na kojima predsednik parlamenta prilikom glasanja nije ni podizao glavu s papira i samo bi prozborio: „vidim da nema glasova protiv niti uzdržanih“. I sada na istom mestu sede poslanici, među kojima je od prošlih, odnosno prvih slobodnih izbora u martu 1990. godine ostalo tek tri odsto.

Dva predloga za potpuni haos

Tema rasprave bila su dva predloga. DSU, stranka osnovana u januaru 1990. godine koja je bila u savezu sa strankom CDU, predlagala je da se o pridruženju Saveznoj Republici Nemačkoj odluči tog istog dana, dakle 22.8.1990. Drugi predlog, koji su podneli poslanici CDU i stranke Demokratska akcija (DA) bio je da se o pridruženju koje je planirano za 14. oktobar odluči tek 3. oktobra. Nakon toga usledili su predlozi da se odluka donese 15. septembra, pa 3, 6, 8. i 14. oktobra, a jedan predlog je čak bio za 2. decembar.

Rasprava se otegla satima. Za govornicom se pojavio bradati muškarac, Volfgang Tirze. U amandmanu je zatražio ujedinjenje 15. septembra, ali je i to odbijeno. Zeleni su se zalagali za 3. oktobar, a PDS, naslednica Socijalističke stranke jedinstva (SED) prihvatila je predlog Demezjera – 9. oktobar. Bio je to zaista potpuni haos.

U nastavku:

Kako će završiti noć?

Kako će završiti noć?

Novinari su svako malo zbunjivali svoje redakcije novim vestima i datumima. Sati su prolazili, ali dogovora nije bilo. Mnogi poslanici nameravali su da odlože donošenje odluke za posle 7. oktobra, jer upravo tog datuma NDR bi slavila 41. rođendan. Ministar spoljnih poslova u ostavci Mekel, isticao je da s odlukom treba pričekati završetak sastanka Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS, kasnije OEBS), koji je bio zakazan za 1. i 2. oktobar. Na toj konferenciji trebalo je da se potvrdi suverenitet ujedinjene Nemačke.

U jedan sat posle ponoći predstavljen je prerađeni drugi predlog. O njegovom sadržaju dogovor su postigle stranke CDU/DA, DSU, FDP i SPD, a tekst je glasio: „Folkskamer proglašava pristupanje NDR-a prostoru na kojem važi Grundgezec (Ustav SR Nemačke) prema članu 23. Ustava sa stupanjem na snagu 3. oktobra 1990. godine“.

„Ujedinjenjem neće se rešiti problemi“

Odjednom se za riječ javio šef PDS-a Gregor Gizi, koji je izjavio da pre pristupanja Nemačkoj treba da se reše još mnoga pitanja oko ekonomskog i socijalnog razvoja. „Samo ujedinjenje neće rešiti određene ekonomske i socijalne probleme“, rekao je Gizi. Replicirao je Tirze: „Siguran sam da ujedinjene neće dovesti do čuda, ali će ponovo prestrojiti snage, koje će raspravljati o tim temama“. Tirze je dodao da „ne treba imati crne slutnje o tome kako se NDR predaje u ruke lopova“.

Taj predlog prihvatilo je 294 poslanika, a 69 je bilo protiv. Oko tri sata posle ponoći Gregor Gizi je izjavio: „Parlament je upravo odlučio, ni manje ni više, 3. oktobra gasi se Nemačka Demokratska Republika“. Ta rečenica ugušila se u gromkom pljesku većine, dok je tek nekoliko poslanika sedelo u tišini.

23. oktobra posle podne, nemački kancelar Helmut Kol pročitao je pred poslanicima Bundestaga odluku Folkskamera o priključenju NDR-a Saveznoj Republici Nemačkoj.

spiegel/al/idj