Novo suočavanje s nacističkom umetnošću | Mozaik | DW | 30.05.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Novo suočavanje s nacističkom umetnošću

Nemački kulturni krugovi su tu temu do sada uglavnom zaobilazili. No u poslednje vreme se umetnosti nastaloj za vreme nacionalsocijalizma počelo prilaziti mnogo otvorenije.

Večito pitanje nemačkih kustosa glasi: sme li umetnost nastala između 1933. i 1945. da se pokazuje javnosti? Dugi niz godina struka je na to pitanje jasno odgovarala negativno. Za to postoji nekoliko razloga. S jedne strane, mnogi kulturni poslenici jednostavno nisu hteli da se suoče sa neugodnom i pomalo potisnutom temom kulturnog pregalaštva za vreme vladavine Adolfa Hitlera. S druge strane, mnogi nisu hteli da imaju posla sa tim delima jer su i sami bili pogođeni nacističkim progonima. Neki su tvrdili da se dela nastala u to doba i ne mogu tretirati kao umetnost već kao čista propaganda.

Betina Kes

Betina Kes

Nova percepcija

Iz svih tih razloga, sve do 70-ih godina prošlog veka, ta tema se u potpunosti izbegavala. Tek je krajem 60-ih, u vreme studentskih pokreta, započelo suočavanje s duhovima prošlosti pa tako i sa umetnošću nastalom pod diktatom politike. Galerije u Frankfurtu, Esenu i Berlinu prve su se odvažile da na svetlo dana iznesu dela koja je nacistička nomenklatura smatrala za „dovoljno nemačka“. No i tada se razvila rasprava o tome treba li ta dela uopšte pokazivati široj javnosti ili bavljenje tim mračnim periodom nemačkog kulturnog nasleđa treba ostaviti stručnjacima.

Poslednjih godina razvila se nova percepcija pristupa tom periodu umetnosti. U južnonemačkom Vircburgu nedavno je otvorena izložba pod nazivom „Tradicija i propaganda – jedan pregled“ koja predstavlja 90 umetničkih dela koja je grad Vircburg nabavio od 1933. do 1945. Kustoskinja izložbe Betina Kes kaže za Dojče vele da je nastupio period u kojem jedna nova generacija na „trezveniji“ način pristupa delima spornog istorijskog razdoblja. „Došlo je do smene generacija i to se generalno može reći i za pristup temi nacionalsocijalizma“, kaže Kes.

Od žrtve do saučesnika

Nije slučajno to što je upravo Vircburg prvi organizovao izložbu s takvom tematikom. Ni jedan drugi nemački grad za vreme vladavine nacionalsocijalizma nije otkupio toliki broj umetničkih predmeta. S druge strane, u glavama stanovnika tog grada dugi niz godina negovana je uloga žrtve u Drugom svetskom ratu što baš i nije pozitivno delovalo na realno suočavanje s prošlošću. Vircburg je, naime, u potpunosti srušen u napadu savezničkih aviona nekoliko sedmica pre završetka rata, što je doživljavano kao potpuno besmislena osveta Saveznika. Zato je i put prema jednoj takvoj izložbi u kojoj bi grad i njegovi stanovnici bili direktno suočeni sa sopstvenom nacističkom prošlošću, bio dug i trnovit.

Opsena - platno Hermana Gradla „Tegernsko jezero“ (1940.)

Opsena - platno Hermana Gradla „Tegernsko jezero“ (1940.)

Gradski oci i autori izložbe rukovodili su se pritom saznanjima nemačkog istoričara Norberta Fraja koji se među prvima bavio odnosom Nemaca prema periodu nacionalsocijalizma. On se protivi demonizaciji tog vremena i zalaže za suptilni odnos prema toj tematici u kojem bi trebalo da ima mesta i za ličnu percepciju onoga što je karakterisalo režim. Na sličan način, trebalo bi pristupiti i propagandnim filmovima tzv. „Trećeg Rajha“.

Bezlična i jednostavna dela

Jedna od namera kustosa bila je, kaže Kes, da se pokaže da su u tom periodu nastala mnoga dela koja su jednostavno bezlična i jednostavna do ogolelosti. Radi se uglavnom o prikazivanju idealizovanog sveta koji ni izbliza ne odgovara modernoj i industrijalizovanoj Nemačkoj u 30-im godinama prošlog stoleća. „Ta dela, pogotovu nakon 1940. kada je besneo rat, stvaraju lažnu sliku sveta koga više nema“, kaže Kes.

Nemačka je sada na početku dugotrajne rasprave o pristupu delima nastalim za vreme najmračnijeg perioda novije nemačke istorije,a u nju neće biti uključeni samo kulturni radnici. Zato je izložba u Vircburgu dobar početak.

Autori: Johen Kirten / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković