Novine u Grčkoj pišu za svoj džep

Da li se u Grčkoj objektivno izveštava o pregovorima sa EU? To je pogrešno pitanje, kaže Jorgos Pleios, ugledni stručnjak za medije sa Univerziteta u Atini. Svaki novinar ima svoj subjektivni ugao, ali on se mora truditi da bude nepristrastan. A situacija u Grčkoj u tom pogledu ne izgleda dobro, smata Pleios: „Čast retkim izuzecima, ali grčki mediji izveštavaju uglavnom pristrasno!“

Pre parlamentarnih izbora u januaru oni su tako većinom podržavali prethodnu vladu, zdušno izveštavajući protiv sadašnjeg vladajućeg, a tada opozicionog saveza Siriza. Razlog su ekonomski interesi, pojašnjava profesor Pleios. Grčki privatni mediji su duboko u dugovima i upućeni na kredite. Pošto su banke u vlasništvu države, onda zapravo vlada koja je na vlasti odlučuje o dodeli kredita. Na takve odluke se može uticati pozitivnim ili negativnim izveštavanjem. Ako sada veliki privatni kanali šire neraspoloženje prema novoj vladi, onda je to zato što je Siriza najavila da će postojeće zakone sprovesti u praksi. Tako će se recimo na TV-reklame od sada morati plaćati porez. A krediti će se odobravati samo ako se proceni da je medij zaista u stanju da ga vraća.

Ali možda se i ne ode tako daleko. Ako je verovati junskom izdanje istraživačkog magazina Unfollow iz Atine, napetosti u odnosu Sirize i najvažnijih privatnih medijskih kuća bi mogle da popuste. Nikos Papas, drugo ja Aleksisa Ciprasa i nadležni ministar za medije, upravo radi na tome da dobije naklonost medija.

Interesi umesto novinarstva

Kako izgleda izveštavanje vođeno interesima pojašnjava poznati grčki novinar i autor brojnih političkih knjiga i publikacija Tasos Papas. Do sada je oko 80 odsto novinara negativno izveštavalo o Sirizi. Oprobano sredstvo je bilo citiranje stranih medija, koji su se sa omalovažavanjem odnosili prema ovom levičarskom savezu, nazivajući novu vladu „neiskusnom“, a političare poput Janisa Varufakisa „diletantima“.

Isti mediji, koji su mesecima navaljivali na grčku vladu da postigne kompromis sa poveriocima, naprasno su promenili mišljenje, kada se ukazalo rešenje problema. „Kakav to treba da bude dogovor, ako se njime pogoršava položaj ljudi i guši privreda?“, pitaju sada ti isti mediji.

Tasos Papas je urednik u levičarskom listu Efymerida ton Syntakton (u prevodu: Novine za novinare). Ove novine – čiji su vlasnici njeni novinari – doživljavaju procvat kada se radi o ugledu i tiražu. Njih, zajedno sa liberalno-konzervativnim listom Kathimerini i ekonomskim magazinom Naftemporiki, redovno konsultuje i novinar i izdavač Jorgos Kirtsos, kada želi da se informiše kako Grčka stoji u pregovorima sa kreditorima.

Preduzentik kao ujedintelj

Jorgos Kirtsos, koji već 35 godina radi kao novinar, urednik i izdavač grčkih medija, smatra da je većina medija potpuno fiksirana na unutrašnjepolitičku situaciju. Njen ksenofobični postulat glasi: „Merkelova hoće da nas uništi“. Nemački ministar Šojble je džangrizavi starac koji mrzi ljude generalno, dok se za šeficu MMF-a Kristin Lagard piše da je prolupala.

Na ova dnevna štampa ne doprinosi diskusiji oko grčkih dugova, već pravi od sebe „deo problema“. Dublji uzroci ovakvog izveštavanja leže u vlasničkim odnosima. Vlasnici tih medija su građevinski preduzetnici, brodske kompanije, rafinerije, koji „političke događaje interpretiraju u zavisnosti od interesa“. Dodatni problem je kvalitet novinara. Većina njih, kaže Kirtsos, koji se školovao na nekoliko međunarodnih škola i fakulteta, nemaju završene studije i raspolažu manjkavim analitičkim sposobnostima i stoga se vrlo brzo prebacuju na stereotipe i populizam.

Mnogo više koristi od medija bi bilo kada bi postojao javni servis sa pluralističkim i objektivnim izveštavanjem. Iako je Jorgos Kirtsos evropski poslanik konzervativne partije Nova demokratija, on oštro osuđuje njenu odluku od pre dve godine – naime, da zatvori javni servis ERT. Zato Kirtsos pozdravlja što je nova levičarska vlada ponovo otvorila ERT i postavila u rukovodstvo profesionalce koji nemaju veze sa politikom. Pa ipak kaže da se mora sačekati da se vidi, kako će se stvari dalje odvijati.