Novinarskim kodeksom protiv govora mržnje

„Govor mržnje je veoma opasan“, kaže direktorka Saveta za štampu u Sarajevu Ljiljana Zurovac. „Ksenofobična oglašavanja u medijima direktno utiču na društvo. Ljudi, posebno oni na rukovodećim mestima, na taj način se navode da negativno misle o drugim ljudima ili grupama. Tome se moramo oštro suprotstaviti“, ističe Ljiljana Zurovac.

Sve češća pojava govora mržnje u Bugarskoj

Ksenofobične izjave u medijima nisu isključivi fenomen etnički podeljenih društava kao što je to slučaj sa Bosni i Hercgovini. I u nacionalno homogenim zemljama poput Bugarske ima takvih pojava, kaže Ognjan Zlatev, direktor Centra za razvoj medija u Sofiji.

„Neverovatno je da se govor mržnje u bugarskim medijima pojavljuje u trenutku kada taj fenomen polako nestaje u drugim zemljama jugoistočne Evrope. Sa dolaskom nacionalističkih partija 2004/2005 povećao se govor mržnje u medijima. Ove partije imaju svoje novine koje koriste kao instrument za širenje ksenofobije“, kaže Zlatev.

Romi krivi za sve

Govor mržnje prema rečima Zlateva najčešće je uperen protiv Roma. „Aко је suditi po bugarskim novinama za 90 odsto svih krivičnih dela u zemlji odgovorni su Romi. Stiče se utisak da su Romi krivi za sve probleme u Bugarskoj. Govor mržnje uperen je i prema našim susedima Makedoniji i Turskoj kao i prema biseksualnim i transeksualnim manjinama“, kaže Zlatev.

Najbolje rešenje u borbi protiv neprijateljstva prema strancima mnogi vide u aktivnom učešću društva u aktuelnoj debati. Zlatev kaže da postoje tri rešenja: „Jedna strategija je poboljšanje novinarskih kvalifikacija. Drugo rešenje je uvođenje standarda ili takozvanih repera, kao što je kodeks ponašanja, koji bi bio obavezan za sve novinare. Neophodno je i stvaranje efikasne samoregulacije medija u obezbeđivanju kvaliteta.“

Autori: Rajna Brejer / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković