Novinari u službi globalne elite

Uve Kriger, naučni saradnik Instituta za nauku o komunikaciji i medijima pri Univerzitetu u Lajpcigu, u svojoj studiji je istražio mreže u kojima su aktivni vrhunski nemački novinari, piše portal Dojče mitelštands nahrihten. „Novinari moraju imati distancu prema elitama kako bi mogli da iznose osnovane kritike. Samo tako mediji mogu da održe svoju funkciju kao kontrolna instanca moćnih, rekao je Kruger u intervjuu za Telepolis. Rezultat njegove studije ukazuje da u poverljivim krugovima sa nosiocima odluka – nema neophodne distance.“

„Krigerova metoda se sastoji u pokazivanju efekta mreže. U svojoj analizi, on je napravio mapu 82 političke organizacije ili događaja kao što su Svetski privredni samit u Davosu ili Minhenska konferencija o bezbednosti. Te događaje su na licu mesta pratila 64 novinara i to, kako je rekao Kriger, van direktnih obaveza posla kao što su istraživanja ili intervjui. Četvorica vodećih novinara listova Zidojče cajtung, Frankfurter algemajne cajtung, Di velt i Cajt, vrlo su povezani sa strukturama bliskim SAD i NATO – najvažnije je saznanje Krigerove studije. Za njega je inidikativna i činjenica da nijedan od ta četiri novinara nije bio spreman da kaže nešto o tome.“

„Kriger, koji je i sam novinar, žestoko je kritikovao svoje kolege. Sva četvorica su učestvovala na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti i protivnike te konferencije su marginalizovali, delegitimisali ili su prećutali njihovo postojanje. Upada u oči i da je šef spoljnopolitičke rubrike Zidojče cajtunga stalno bio u blizini domaćina konferencije Vilfganga Išingera, glavnog lobiste osiguravajućeg društva Alijanc.

„Kada je Peter Štruk bio nemački ministar odbrane, on je pojam bezbednosti definisao veoma široko, rekavši da se Nemačka brani i na Hindukušu. Po Krigerovom mišljenju, mnogi novinari su taj prošireni pojam političara preuzeli bez ikakve kritičke refleksije i svoje izveštaje o akcijama Bundesvera u inostranstvu naduvali do stepena koji predstavlja stvaranje panike. Takvo novinarstvo drži građane u stanju u kome se od njih ne očekuje da razmišljaju svojom glavom.“

„Kriger u svojoj kritici ne želi optuži svoje kolege da su pod direktnim uticajem bezbednosnopolitičkih elita. Ali, može se zamisliti da novinari koji gaje stavove slične onima iz političkog i privrednog establišmenta kao prvi dobijaju pristup takvim elitnim krugovima. Afinitet prema političkom mejnstrimu se zatim jača daljim razgovorima i stvaranjem veza. Novinari sa mišljenjem koje je kompatibilno sa elitama imaju bolje šanse da ostvare karijeru, jer u sopstvenoj kući, kao i u samoj branši, mogu da stiču poene ekskluzivnim informacijama i sagovornicima u intervjuima.“

„Lestvice karijere vrhunskih novinara često im omogućavaju počasno članstvo u nekoj političkoj ili privrednoj organizaciji. Kriger to osuđuje. Prema njegovom istraživanju, jedan rukovodilac spoljnopolitičke redakcije i jedan rukovodilac studija javnog servisa ZDF u Berlinu su tako dobili mesto među savetnicima nemačke vlade o bezbednosnim pitanjima.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković