Novi trendovi potrošačke elektronike

Konjunkturna situacija u Nemačkoj trenutno je dobra. Plate su porasle, ali zbog niskih (gotovo nepostojećih) kamatnih stopa, sve manje novca završava na štednim računima. Umesto toga, Nemci kupuju. „Bivši svetski prvaci u štednji idu u šoping“, raduje se Hans-Joahim Kamp, šef Društva za potrošačku elektroniku (gfu). Njegova privredna grana živi od toga da kupci strastveno kupuju i zato Kamp jednostavno kaže: „Ako se nude proizvodi koje potrošači žele da imaju, onda se oni na kraju i kupe.“

Ipak, da li potrošač uopšte želi da poseduje toliko toga? U prvoj polovini 2016. promet potrošačke elektronike opao je za 2,3 odsto u poređenju s prethodnom godinom. Direktor sajma IFA Jens Hajteker zaključuje da je došlo do određenog zasićenja. On napominje da je pre par godina došlo do znatnog rasta prodaje televizora i, pre svega, pametnih telefona: „U to vreme zabeležen je veliki rast i privredna grana doživela je pravi bum.“

Kukanje na visokom nivou

U poslednje vreme loše su se prodavali personalni i lap-top računari, kao i tableti. Još gore je kada je reč o prodaji digitalnih fotoaparata, kamera, navigacionih uređaja i konzola za igrice. Tu je u prvoj polovini 2016. godine zabeležen čak dvocifreni pad prometa. Razlog je pre svega to što danas svakim pametnim telefonom može da se fotografiše, snima, da se koristi kao navigacija i da se n njemu igraju video-igrice. Proizvođači, dakle „kukaju na visokom nivou“. Prema procenama gfu, u Nemačkoj bi ove godine trebalo da se potroši više od 27 milijardi evra za potrošačku elektroniku.

To je dobar posao i niko ne želi da mu promakne kroz prste. Zato se na ovogodinjem sajmu IFA očekuje više od 1.600 izlagača iz oko 50 zemalja. Navala je tolika da 26 dvorana na tradicionalnoj sajamskoj lokaciji u Berlinu neće biti dovoljno. „Sve je već rezervisano, nismo više imali mesta, a ipak smo i dalje imali veliku potražnju od strane potencijalnih izlagača“, ističe direktor IFA Hajteker.

Po prvi put dve lokacije za izlagače

Sajam se zato po prvi put održava na dve lokacije u Berlinu. Tako će svoj posebni izlagački prostor dobiti tehnološka dostignuća iz područja 3D-štampe i robotike.

Prošle godine sajam IFA posetilo je oko 240.000 ljudi. „Ovde dolaze trgovci, gledaju proizvode, porede ih i na kraju se ti proizvodi nađu na policama kad počne božićna kupovina“, objašnjava šef gfu Hans-Joahim Kamp i dodaje da su trgovci prošle godine naručili robu u vrednosti od 4,35 milijardi evra. „Ali ovde dolaze i kupci da među prvima te nove proizvode dodirnu, testiraju i pruže povratnu informaciju.“ To je, dodaje Kamp, jedinstvena kombinacija koja IFA čini glavnim sajmom na svetu za potrošačku elektroniku i kućne električne aparate.

Pažnja je i ove godine usmerena na pametne telefone. Troje od četvoro Nemaca danas koristi mobilni telefon koji ima pristup internetu. U starosnoj grupi od 14 do 29 godina to je čak 95 odsto. „Kad ste mlađi od 30 godina, ne možete a da nemate smartfon“, kaže Tim Luter iz Udruženja digitalne industrije Bitkom. Kupci u proseku svake dve godine kupuju novi model. Stručnjaci za 2016. računaju s novim rekordom od 28 miliona prodatih uređaja u Nemačkoj, nakon što je prošle godine prodato dobrih 26 miliona. Promet bi trebalo da se sumira na oko deset milijardi evra.

Televizori sa oštrijom slikom

Rast prometa ponovo je zabeležen i kada je reč o prodaji televizora. Ona je u proteklih pet godina stalno opadala, ali Evropsko fudbalsko prvenstvo i Olimpijske igre pobrinuli su se za rast od oko četiri odsto u prvoj polovini godine. Pored toga, prošla su vremena kada je samo bilo važno koliko je televizor veliki i tanak. Danas je u prvom planu kvalitet slike, kaže direktor IFA Jens Hajteker. Još prirodnije, još intenzivnije boje, još emocionalnije – tako glasi danas deviza pri kupovini novog TV-uređaja.

Novu tehniku obećavaju i proizvođači audio-uređaja. „Zaista je ekstreman razvoj kada je reč o novim tehnologijama koje se ugrađuju u saunbarove i druge audio-uređaje kako bi se od dobro poznatih mp3 datoteka s nižim kvalitetom dobio zaista dobar zvuk, dobra muzika“, ushićeno primećuje Hajteker.

Kućni aparati umreženi s internetom

Umrežavanje putem interneta je na današnjim uređajima postalo standard – bilo da se radi o televizorima ili prenosnim računarima koji se nose na telu ili ugrađeni u odeću, bilo da je reč o naočarima ili kamerama za virtuelnu stvarnost, bespilotnim letilicama, aparatima za kafu ili veš-mašinama – ne postoji nijedan moderni električni uređaj koji ne bi mogao da se poveže sa internetom, po pravilu preko neke aplikacije na pametnom telefonu.

A što se tiče virtuelne stvarnosti: ona važi kao „The next big thing“ na IFA. Uređaji pomoću kojih korisnik može da uplovi u virtuelne svetove veliki su trend na ovogodišnjem sajmu. Jedna novija studija o prognozi trendova za ovu godinu prognozira promet od oko 158 milijuna evra u Nemačkoj na području virtuelne realnosti. Do 2020. godine to bi mogla da bude i milijarda. Međutim, kupcu je i tu, kao i kad su u pitanju drugi uređaji, sve više stalo do jednostavnosti upotrebe. Bez obzira na to da li je reč o mladima ili o starima, gotovo niko više svoje vreme ne želi da troši na komplikovanu tehniku. Uređaji moraju da budu napravljeni tako da budu jednostavni za korišćenje – i na kraju krajeva: da što jednostavnije funkcionišu.