Novi svetski nered | Politika | DW | 15.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Novi svetski nered

Ukrajina, Sirija, Gaza i Irak su krizna žarišta današnjice. Zajedničko im je to što sva ona negiraju decenijske izvesnosti. Novi svetski poredak zapravo je novi svetski nered, smatra glavni urednik DW Aleksander Kudašef.

Svet potresaju dramatične krize. U Ukrajini. Još više na Bliskom istoku gde prekid vatre između Izraela i Hamasa donosi makar pet dana dramske pauze. U Siriji se građanski rat nastavlja (bukvalno) ubitačnim tempom – iako to polako izmiče našoj pažnji. Uskoro će biti probijena brojka od 200.000 mrtvih u toj zemlji koja se raspada. U severnom Iraku se geografske mape upravo nanovo crtaju pod naletom neshvatljivo brutalne soldateske u ime Alaha. Granice tamošnje moći već se protežu od Alepa do granica kurdskih oblasti na severu Iraka – to je takozvana Islamska država. Ona teži da uništi postojeći poredak. Ne priznaje ni granice ni države ni vlade – islamistima je važno samo njihovo tumačenje Kurana.

Podržati dosadašnje neprijatelje

To potresa diplomatiju – jer odjednom stari nazori ne važe. U borbi protiv sunitske terorističke bande Sjedinjene Države podržavaju Kurde i time posredno šiite u Bagdadu i Teheranu. Amerikanci pomažu tek preko volje jer zapravo žele promenu vlasti i politike u Iraku, dok su njihove veze sa Iranom i dalje zategnute. U Siriji više ne znaju da li bi trebalo istrajati na obaranju Bašara sl Asada jer bi tako bio prokrčen put islamističkom frontu Al Nusra protiv kojeg se upravo vode borbe u severnom Iraku. Diplomatski haos na koji nema lakih odgovora.

Alexander Kudascheff DW Chefredakteur Kommentar Bild

Aleksander Kudašef, glavni urednik DW

Obama, nosilac Nobela za mir, odlučio se za povlačenje iz Iraka. On ne veruje u uspehe vojnih intervencija, a ipak sada mora da napadne. Uloga SAD na Bliskom istoku potpuno je erodirala. Ranije su Amerikanci važili za nezamenjive: zbog strateške povezanosti sa Izraelom, ali i konzervativno-autoritarnim arapskim režimima u Egiptu, Jordanu i Saudijskoj Arabiji. Sada uz Obamu često idu epiteti: nejak, neodlučan, nepostojan, nesposoban za delanje. Više ga ne sluša čak ni Izrael, što nam je u poslednjih godinu dana pokazala uzaludna šatl-diplomatija neumornog ministra Kerija. Izrael jeste i ostaje partner SAD, ali radi po svome.

Ukrajina je evropski problem

U velikoj evropskoj krizi u Ukrajini opet se Putin pokazuje kao majstor taktičke nepredvidljivosti. Hoće li posle Krima napasti u istočnoj Ukrajini? Da li ga zanima samo destabilizacija? Ili posle destabilizacije sledi aneksija? Da li je to rukavica u lice omraženoj vladi u Kijevu ili imamo posla sa otvorenom aspiracijom ka novoj ruskoj imperiji u vakuumu koji su otvorile sobom okupirane SAD i neodlučna EU? Sankcije Zapada protiv Moskve pokazuju prve rezultate, ali klima je ledena – ukrajinski čvor neće se razvezati pukim telefoniranjem, čak ni kada nemačka kancelarka drži slušalicu. Otkako je Rusija isključena iz Grupe 8, pre svega je na Briselu da potraži put do Kremlja.

Od početka godine Nemačka debatuje – nekad tiše, nekad glasnije – o većem političkom angažmanu u svetu. Sada je Berlin gurnut u novu ulogu: vodeću. Berlin se sluša. Ali Nemačka mora da jaše na čelu kolone, a ne da komanduje iz zadnjih redova, nadajući se da može da se izvuče od odgovornosti. Nemačka ne sme da bude daltonista, ni u ukrajinskoj krizi, a pogotovo ne u severnom Iraku. Kada Islamska država demonstrira neviđenu brutalnost, kada se ljudi kolju i proteruju – Berlin ne sme da se raskomoti u udobnosti sopstvenog blagostanja i sporadično umiruje savest tako što pošalje par miliona evra ili humanitarnu pomoć.

Odgovornost bez izvesnosti

Ali, vojne intervencije u poslednje dve decenije retko su praćene uspehom. To važi za Avganistan, kao i za Libiju, gde je smaknuće Gadafija od personalizovane diktature stvorio palu državu. Svet je postao nesaglediv. Novi svetski poredak je novi svetski nered, koji stalno porađa nove saveze. Jer ko je pre nekoliko meseci mogao i da sanja da će svet gotovo konsenzusno podržati Kurde? I to uprkos izgledu da će pobedničke Pešmerge razgaliti novu kurdsku samouverenost i možda tražiti državu koja prekraja današnje granice. Zbog toga se od EU i Nemačke mora tražiti nova spoljna politika oslobođena starih predrasuda. Ta politika kretala bi se između polova na kojima su američka supersila u povlačenju i neoimperijalne namere Moskve, dok je tu negde i Kina, još uvek često u senci. Mora se delati u vremenu lišenom diplomatske izvesnosti.