Novi „slučaj Hodorkovski“? | Politika | DW | 18.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Novi „slučaj Hodorkovski“?

Ruski milijarder Vladimir Jevtušenkov nalazi se u kućnom pritvoru. Ko stoji iza progona osnivača koncerna „Systema“? Posmatrači tvrde da bi to mogao da bude čovek čije poverenje uživa lično Vladimir Putin.

Milijarde nije zaradio sirovinama, već uglavnom u inovativnoj visokotehnološkoj branši. To je ono što 65-godišnjeg Vladimira Jevtušenkova (naslovna fotografija) razlikuje od većine drugih ruskih oligarha. „Srce“ njegovog koncerna Systema je mobilni operater MTS, jedan od tri lidera na ruskom tržištu. Vlasnik je i nekoliko proizvođača mašina, bolničkog koncerna, medijskih i farmaceutskih kompanija.

Sve se vrti oko „Bašnjefta“

Jevtušenkov je čovek koji je vrlo dobro poznat i u nemačkim preduzetničkim krugovima, bivšeg šefa Dojče telekoma Rona Zomera imenovao je za svog savetnika. Glave bi mogao da bu dođe udeo u vlasništvu u jednoj naftnoj kompaniji. Rusko pravosuđe milijardera sumnjiči za ilegalne radnje u vezi sa firmom „Bašnjeft“ u autonomnoj republici Baškortostran. Zbog sumnje u pranje novca Jevtušenkov je 16. septembra završio u kućnom pritvoru – mora da nosi elektronske okove za noge.

Chodorkowski gibt Pressekonferenz in Berlin am 22.12.2013

Mihail Hodorkovski u Berlinu u novembru 2013. godine

Ta vest u Moskvi je odjeknula poput bombe. I to ne samo na berzi, gde je vrednost deonica Systeme u tren oka pala za trećinu. „Sve izgleda kao Yukos broj 2“, izjavio je Aleksander Šohin, šef Udruženja ruskih industrijalaca i preduzetnika. Šohin je na glasu kao čovek (u načelu) odan Kremlju. I nije jedini koji je odmah povukao paralele sa hapšenjem nekada najbogatijeg ruskog poslovnog čoveka Mihaila Hodorkovskog 2003. godine. Njegov uspešni koncern Yukos ubrzo nakon toga je razbijen, a najvažnije delove je prisvojio državni koncern „Rosnjeft“.

Od hapšenja Hodorkovskog, u Rusiji nije bilo spektakularnijih pravnih progona nekog bogatog industrijalca. Aleksander Šohin kaže da mu nisu važne samo sličnosti u oba slučaja, već i činjenica da rusko pravosuđe opet iznosi teško shvatljive optužbe. „Šefa jedne firme koja je za određenu imovinu platila 2,5 milijardi dolara, okrivljuju da je otuđio deonice i oprao novac“, kaže profesor ekonomije i bivši ruski vicepremijer. „Ako je prilikom privatizacije 'Bašnjefta' bilo nepravilnosti, onda to nije razlog da se podiže optužnica protiv jednog savesnog kupca koji je tu imovinu stekao u sledećoj etapi.“

Konce vuče Igor Sečin?

„Pročitao sam tekst optužnice i ne shvatam ga“, kaže Anatolij Čubajs, još jedan bivši ruski vicepremijer, a danas šef Uprave državnog nanotehnološkog holdinga „Rosnano“. On kaže da mu je zagonetno to kako Jevtušenkov može da se dovede u vezu s privatizacijom „Bašnjefta“, s kojom on, kako kaže, dokazano nije imao nikakve veze.

U Moskvi se sada nagađa šta je zapravo pozadina istražnog postupka koji je pokrenut. Samo retki posmatrači veruju da je stvarni razlog želja za pravnim razjašnjavanjem mogućeg kršenja zakona. Jedan bivši menadžer Systeme, koji ne želi da se njegovo ime nađe u medijima, u razgovoru za DW kaže da bi čovek koji iz pozadine vuče konce u celoj priči mogao da bude šef „Rosnjefta“ Igor Sečin, bliski saradnik Vladimira Putina.

„Rosnjeft“, najveći državni naftni koncern, zaista je ovog leta razmišljao o preuzimanju „Bašnjefta“, ali su tamo na kraju shvatili da bi taj posao mogao dam bude preskup. Ubrzo nakon toga počele su prve istražne radnje u vezi sa „Bašnjeftom“, a slučaj je došao do vrhunca s prebacivanjem Jevtušenkova u kućni pritvor i dramatičnim padom vrednosti deonica. Bivši menadžer Systeme koji je želeo da ostane anoniman, kaže da će se pre ili kasnije saznati da je naftna kompanija promenila vlasnika – i po kojoj ceni.

Težak udarac za Rusiju

Russland Sanktionen Waldimir Putin und Igor Setschin

Vladimir Putin (l.) i Igor Sečin (snimljeno u julu 2013. godine)

Kućni pritvor za Jevtušenkova mogao bi da bude i politički signal upućen ruskoj privrednoj eliti. Mihail Hodorkovski svojevremeno je bio uhapšen i zbog toga što je suviše aktivno podržavao političku opoziciju u Rusiji. Montirani proces protiv jednog velikog industrijalca mogla bi da bude demonstracija moći i istovremeno upozorenje preduzetnicima da se ne opiru Putinovom antizapadnom kursu, smatraju kritičari postupka protiv šefa Systeme.

Jedno je u svakom slučaju sigurno, kaže top-menadžer i političar Anatolij Čubajs: „Postupci pravosuđa u ovom slučaju veliki su udarac za poslovnu klimu u Rusiji. I to u vremenima u kojima ruska privreda balansira između recesije i stagnacije.“ I Mihail Hodorkovski je mišljenja da se nije mogao izabrati gori trenutak za hapšenje Vladimira Jevtušenkova. Iz svog švajcarskog egzila i Hodorkovski je izrazio sumnju da bi iza te akcije mogao da stoji – Igor Sečin.