Novi sistem studiranja

Andreas Fingehut i Nina Volenveber su na sestom semestru informatike. Na ovoj bonskoj visoj skoli se za tri godine dobija Becelor diploma. Prva generacija studenata zavrsava studije i upravo u tome vide svoju prednost. Andreas Fingehut kaze:

"Zato sto je to novi nacin i brze se zavrsava skolovanje i brze se dolazi do posla", kaze Andreas a Nina Volenveber dodaje:

"Zato sto je to brzi nacin. Cetiri i po godine do diplome mi je bilo predugo jer sam pre toga bila na strucnom skolovanju i onda sam cula da sa Becelor sistemom moze za tri godine da se dobije diploma vise skole i odlucila sam da tako uradim i zatim eventualno vidim da li da se zaposlim ili da nastavim studije i dobijem master-diplomu"

Becelor sistem studiranja je dakle, brzi od dosadasnjeg nemackog sistema studiranja. To bi mogao biti razlog da se mladi odluce za Becelor, pogotovo ako se ne zeli naucnicka karijera nego brzi dolazak do zeljenog zanimanja. Neki fakulteti ce lakse da usvoje ovaj sistem od drugih, smatra Vulf Fiser rektor bonske vise skole:

"To zavisi od vrste studija. Na prirodnim naukama moramo da podjemo od toga da veliki deo apsolvenata zeli da diplomira. Na inzenjerskim i informaticarskim smerovima situacija je sasvim sigurno drugacija. Tamo je procenat onih koji zele brze da dodju do diplome sigurno veci. Na smeru biologije, vise od polovine nasih Becelor apsolvenata su presli na master kurseve"

Studije informatike na visoj skoli u Bonu su trenutno vrlo popularne medju stranim studentima, pogotovo onih iz Afrike i Bliskog Istoka. U ovim zemljama je naime velika potraznja za tim strucnjacima, kaze Sulejman El Sajed:

"Dolazim iz Libana gde postoji velika potreba za ovom profesijom. Zbog toga sam se zainteresovao za studije informatike. Becelor sistem studiranja sam odabrao zato sto se u kracem vremenskom periodu vise nauci."

Becelor nacin studiranja je dakle, poznat i u Evropi i van nje. Medjutim u Nemackoj je situacija drugacija. Studenti u Nemackoj su skepticni kada je o ovom nacinu studiranja rec i skloniji su fakultetskoj diplomi. Nina Volenbar medjutim,veruje da i u Nemackoj postoji potreba za Becelor apsolventima:

"Jos razmisljam da li da odem u inostranstvo. Nadam se jos uvek da ce i ovde biti bolja situacija. Mi smo prva generacija sa Becelor diplomama i verujem da ce poslodavci morati da uvide sta mi mozemo, kakvo je nase znanje u poredjenju sa klasicnim diplomcima. Mislim da ce se u trenutku kada nas bude vise na trzistu rada sve to regulisati samo od sebe."

Trenutno medjutim, postoji jos jedan problem kada su nemacke vise skole u pitanju. Naime,u Engleskoj i drugim zemljama, nemacka Becelor diploma se ne priznaje. To znaci da je student Becelor vise skole, pre nego sto nastavi studiranje u inostranstvu, prinudjen da polaze diferencijalne ispite. Upravo zbog toga ce nemacke vise skole narednih nedelja dobiti posetu iz Engleske. Predstavnici engleskih visih skola zele na licu mesta da se uvere da li se nemacka Becelor diploma moze meriti sa engleskom. Vulf Fiser kaze:

"Mi imamo kooperativni sporazum, takozvani sporazum o partnerstvu sa engleskim univerzitetima prema kojima apsolventi sa akademskim stepenom obrazovanja mogu da predju na njihove partnerske akademije i vise skole. Isti je slucaj sa engleskim studentima koji ovde mogu nastaviti studije i dobiti diplomu vise skole", kaze Vulf Fiser.