Novi početak transatlanskih odnosa sa Bajdenom? | Politika | DW | 19.01.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Novi početak transatlanskih odnosa sa Bajdenom?

Mnogi u Nemačkoj očekuju da će dolazak Džozefa Bajdena na mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država doneti velike promene u transatlantskim odnosima. Koliko je to realno?

Onaj ko ovih sedmica prati šta se dešava u političkom Berlinu, doslovno može da oseti miris nade. Nakon što je američki narod na izborima u novembru smenio Donalda Trampa, most preko Atlantika opet je, čini se, prohodan, a vrata multilateralne saradnje ponovo otvorena.

Ali, ako za mišljenje pitate koordinatora nemačke vlade za transatlanske odnose Petera Bajera (CDU), mogućnosti i šanse nisu neograničene: „Problemi neće automatski nestati, ali velike su šanse da sada razgovaramo konstruktivno i s poštovanjem, i da pregovaramo imajući u vidu rešenje“, kaže Bajer.

-pročitajte još: Vašington u opsadnom stanju

Tu ocenu deli i Tomas Klajne-Brokhof, potpredsednik nezavisne američke fondacije za promovisanje transatlantske saradnje Nemaćčki Maršalov fond (GMF). „Nacionalistu (Trampa) je zamenio internacionalista (Bajden).“ Ali to ne znači da vreme može da se vratiti unazad. „Praznina u poverenju koja je nastala ne može se popuniti tako što se samo kaže: We are back“.

U Nemačkoj velike nade polažu u Džozefa Bajdena

U Nemačkoj velike nade polažu u Džozefa Bajdena

U transatlantskim odnosima mora mnogo toga i da se obnovi i da se ponovo izgradi. Bajden je najavio da će se SAD ponovo pridružiti Pariskom sporazumu o klimi. On želi i da svoju zemlju vrati u Svetsku zdravstvenu organizaciju. Čak će suspendovati i odluku o povlačenju američkih trupa iz Nemačke, koju je Donald Tramp najavio prošle godine.

Za Evropljane su trgovinska pitanja posebno važna. O njima bi trebalo ponovo da se razgovara. Ulog je veliki: na SAD i EU zajedno otpada preko 30 odsto svetskog BDP.

„Kaznene carine moraju biti ukinute“

Dela umesto reči – to bi moglo ponovno da popuni prazninu i nedostatke kada je reč o poverenju, smatra Peter Bajer. „Evropljanima se savetuje da naprave paket ekonomski relevantnih tema, koji uključuje i zahtev Vašingtonu da ukine kaznene carine.“ Bajer tu prvenstveno misli na carine na uvoz aluminijuma i čelika, koje su poslednjih godina teško pogodile Nemačku i Evropu. Pritom je, ističe Bajer, nedostatak hrabrosti i rezolutnosti pogrešan put. Potreban je „transatlantski sporazum o slobodnoj trgovini na širokoj bazi, sporazum koji će osigurati naš relativni prosperitet u budućnosti“.

-pročitajte još: Novi stanar Bele kuće

Po tom pitanju, ekspert za transatlanske odnose i bivši novinar Klajne-Brokhof je nešto više uzdržan. I on smatra da bi se novim i opsežnim trgovinskim sporazumom poslao važan signal, ali, smatra, politička realnost u SAD je takva da se to teško može realizovati: „Džo Bajden je pod pritiskom da to ne uradi, posebno pod pritiskom levog krila njegove stranke i sindikata. Oni od njega očekuju da vodi takvu ekonomsku politiku, koja ne podržava nužno slobodnu trgovinu“, kaže Klajne-Brokhof.

Šta će biti sa kaznenim sankcijama na uvoz čelika i aluminijuma?

Šta će biti sa kaznenim sankcijama na uvoz čelika i aluminijuma?

Kada se radi o ponovnom sklapanju velikog trgovinskog sporazuma, poput Transatlantskog sporazuma o trgovini i ulaganjima (TTIP), koji je propao nakon Trampovog dolaska na mesto američkog predsednika 2017, i u Nemačkoj vetar duva u suprotnom smeru. Velika većina Nemaca ne doživljava SAD kao partnera kada je reč o zaštiti međunarodne slobodne trgovine. Manji forumi i veća mogli bi da postanu alternativa u sledećih nekoliko godina, a s ciljem da se pronađu zajednički standardi. Primer za to je Zajednički savet da trgovinu i tehnologiju (Joint Trade and Technology Council), što je EU predložila u decembru.

Kamen spoticanja: Severni tok 2

Jedna stvar ima naročito gorak ukus za američki Kongres: gasovod Severni tok 2, koji bi trebalo da poveže Rusiju i Nemačku. Kongres je zato usvojio eksteritorijalne sankcije protiv izgradnje tog gasovoda. Peter Bajer na to kaže da je „rasprava potpuno preterana“, kao i da „postoje mnogo važnija transatlantska pitanja, poput trgovine, bezbednosti, digitalizacije i zdravstvenih pitanja, posebno u doba pandemije“.

Klajne-Brokhof na to gleda potpuno drugačije: „Severni tok 2 je strateški pogrešna procena SR Nemačke“. On šteti ne samo Amerikancima, već posebno istočnim Evropljanima – važnim saveznicima u Evropi. Klajne-Brokhof predlaže osnivanje Istočnoevropske inicijative za energetsku sigurnost.

Luka Mukran je ključno mesto u Nemačkoj za projekat Deverni tok 2

Luka Mukran je ključno mesto u Nemačkoj za projekat Deverni tok 2

I bez obzira na to koliko duboko mogu da udahnu, jedna tema kod oba saveznika izaziva nedostatak vazduha: Kina. Suočavanje sa usponom te zemlje biće test za transatlantske odnose u narednih nekoliko godina. Amerikancima je jasno da mora doći do „razdvajanja od Kine“. Ali, iako Evropska unija Kinu vidi kao „sistemskog rivala“, taj savez, a posebno Nemačka, daleko je od prekida trgovinskih odnosa sa Kinom. Nemački izvoz u Kinu je od 2019. do 2020. godine povećan za 14 odsto.

Tu se dakle mora doći do neke zajedničke političke linije. Potpredsednik GMF Klajne-Brokhof smatra da je moguća kombinacija između „postavljanja granica“ i saradnje s Kinom. Di bi bio sledeći: da se SAD odmaknu od svoje „ideologije razdvajanja“, a da Evropljani ozbiljnije shvate američku zabrinutost za bezbednost i tehnologiju, na primer kada je u pitanju širenje 5G-mreže. Dugo očekivana reforma Svetske trgovinske organizacije takođe bi bila prekretnica kada je reč o stavljanju Kine pod kontrolu u trgovinskim pitanjima.

Težnja ka zajedništvu, zasnovana na razumevanju da je Americi potrebna Evropa i obrnuto, nadahnjuje mnoge pobornike transatlantskih odnosa u Berlinu. A da to zajedništvo mora biti i nadstranačko – kako u Nemačkoj, tako i u SAD – slažu se oba sagovornika DW. Bajden bi zato stalno trebalo da iznosi ponude Republikancima.

Pritom američki predsednik ima malo vremena. Sledeće godine se u SAD održavaju važni tzv. midterm-izbori. Do tada će biti jasno koliko toga se može provesti tokom mandata Džozefa Bajdena.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama