Die neuen Deutschen

„Gde ja pripadam?“, pitaju se mladi migranti u Nemačkoj. Neki od njih objavili su knjige u kojima pričaju svoje priče. Obično prikazuju onaj osećaj kad čovek ne zna jasno kojem društvu ili grupi propada. „Moraš da bude bolji od Nemaca“, govorili su im roditelji. Sada, kada su odrasli, oni pričaju s kakvim predrasudama su morali ili još se uvek bore u Nemačkoj i kako su uprkos tome uspeli da pronađu svoje mesto u toj zemlji.

Tu su, na primer, Mojtaba, Masud i Milad Sadinam (na fotografiji gore). Zajedno sa majkom koja je pripadala opoziciji protiv iranskog režima oni su 1996. iz te zemlje pobegli u Nemačku. S obzirom na to da su, uprkos svim problemima, sva trojica maturirali sa odličnim uspehom i dobili stipendije za studije na elitnim univerzitetima, trojica braće su bila u centru pažnje medija i politike kao „uzorni migranti“.

Kako se integrisati kada si izolovan?

Da se može uspeti samo ako se hoće – tu predrasudu su trojica Iranaca hteli da opovrgnu. Svoje doživljaje su opisali i objavili knjigu pod naslovom: „Nepoželjni – trojica braće iz Irana pričaju svoju nemačku priču“. „Naš život nije bajka“, kaže 28-godišnji Mojtaba Sadinam. „Opisujemo na kakve teške prepreke smo nailazili u nastojanju da se integrišemo.“ Njegov brat blizanac Masoud pita: „Kako možemo da se integrišemo ako nas smeste u prihvatni centar na periferiji grada koji ne smemo da napuštamo? Kako da postanemo finansijski nezavisni kada nam nije dozvoljeno da radimo?“

Sadinamovi su, prema njihovim rečima, godinama bili izvrgnuti samovolji ustanova. Niko nije bio nadležan. Braća govore o „organizovanoj nenadležnosti“. Kad im je pretio izgon i povratak u Iran, očajna majka pokušala je samoubistvo. Za to što su Sadinamovi ipak mogli da ostanu u Nemačkoj zaslužne su izmene Zakona o useljavanju. Danas Milad radi kao programer, a njegova braća studiraju u Frankfurtu na Majni. Od početka 2012. imaju nemačko državljanstvo.

„Dobri Nemci i loši migranti“

Gotovo 16 miliona ljudi u Nemačkoj imaju takozvanu migrantsku pozadinu. To znači da su se oni sami ili jedno od njihovih roditelja, doselili u Nemačku. Među njima su i trojica braće Džordž, Kevin i Džerom Boateng. O njima je knjigu napisao sportski novinar Mihael Horeni, pod naslovom „Braća Boateng – tri nemačke karijere“. Tri brata iz Berlina potiču od dve različite majke i istog oca koji je iz Gane. Odrasli su u berlinskoj radničkoj četvrti Vedingu.

Danas Georg uzgaja rasne pse, Kevin je fudbalska zvezda u italijanskom Milanu, a od 2010. igra za fudbalsku reprezentaciju Gane. Džerom igra za Bajern iz Minhena i nemačku fudbalsku reprezentaciju. I ta trojica braće mogu mnogo toga da ispričaju o svom životu: o integraciji i izolaciji u Nemačkoj, kako se prema njima jednom postupalo kao prema dobrim Nemcima, a drugi put kao prema lošim migrantima.

Migrantsku pozadinu imaju i Ozlem Topcu, Elis Bota i Kue Pam. Te tri žene potiču iz Turske, Poljske i Vijetnama, a rade kao urednice u uticajnom nedeljnuku „Di cajt“. I njih tri su napisale knjigu: „Mi novi Nemci. Ko smo, šta želimo“. On smatraju „da se u ovoj zemlji živi izuzetno dobro“, ali ne znaju kako da tu zemlju nazovu: domovina, dom ili tuđina? Ozlem Topcu, Elis Bota i Kue Pam čeznu za tim da pripadaju ovom društvu, sanjaju o Nemačkoj u kojoj više neće postojati pojam migrantska pozadina i u kojoj će jednostavno postojati samo Nemci. „Mi smo deo celine, iako smo drugačiji“, kaže Elis Bota koja se, kad joj je bilo devet godina, sa roditeljima doselila iz Poljske.

Čestitka za nemačko državljanstvo

Njena koleginica Kue Pam rođena je 1982. u Berlinu. Roditelji su joj Vijetnamci. Perfektno govori nemački, ali je često pitaju za njeno poreklo. „Moja je želja da se o meni sudi na osnovu onoga što radim, a ne prema poreklu“, kaže Kue Pam. Ozlem Topcu, koja je turskog porekla, čudi se zašto joj je gradski službenik čestitao kada joj je predavao uverenje o nemačkom državljanstvu, a mesecima pre toga je nije ni pogledao.

Njihovi identiteti su pomešani. Svi oni žive u zemlji u kojoj su odrasli i iz koje potiču, iako ne samo iz nje. U svojim knjigama postavljaju pitanja koja se tiču ne samo njih samih nego i nemačkoga društva. Jedno od najvažnijih jeste: kako će u budućnosti ljudi zajedno živeti u ovoj zemlji?

Autori: Suzane fon Šenk / Anto Janković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković